Do srede bi trebalo da se donese odluka o dodatnoj pomoći poljoprivrednicima i da se registrovanim gazdinstvima omogući točenje goriva u kanistere, a da se istovremeno onemogući šverc. Ovo je u ponedeljak najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ocenjujući da se tržište nafte i derivata umirilo.
Uredbom Vlade, koja je stupila na snagu prošlog četvrtka, predviđena je subvencionisana cena dizela od 179 dinara za poljoprivrednike, koji mogu da toče samo u pogonske rezervoare svojih mašina. To je u praksi dovelo do velikih problema. Stanica Naftne industrije Srbije nema u svakom mestu, a proizvođači jeftiniji dizel mogu da toče samo u rezervoare mašina, a ne u kanistere ili cisterne da ne bi bilo zloupotreba. To znači da treba da prevale desetine kilometara i da utroše mnogo vremena da bi stigli do pumpe na kojoj mogu da sipaju gorivo, što je potpuno neisplativo. Poljoprivrednici u razgovoru, za „Novosti“, kažu da su očajni. Deo njih, naročito ko poseduje voćnjake, gde su traktori mali, morao bi i do 40 kilometara da vozi do prve pumpe, kako bi sipao dizel.
Vučić je rekao da se razmatraju mogućnosti, kako, do koje količine i za kolike površine obradive zemlje da se omogući registrovanim gazdinstvima da toče u kanistere, jer država hoće da im pomogne. Agroekonomista Milan Prostran ukazuje da je ovo period najudarnije potrošnje dizela. On smatra da bi problem mogao da se reši izdavanjem bonova za gorivo, da se količina odredi na osnovu površine koju proizvođač obrađuje, i da onda inspekcija to kontroliše.
– Sada počinju veliki radovi koji zahtevaju najveću potrošnju goriva, i to na dva miliona hektara setva, plus još na 800.000 hektara treba uraditi prihranjivanje ozimih useva, u voćarstvu mora da se završi prskanje, a i stočarima treba traktor za dovoženje sena i druge radove – objašnjava Prostran. – Potrebno je i da proizvodi odu do pijace.
U Asocijaciji poljoprivrednika Vojvodine podsećaju da Srbija nije kao zemlje u regionu uvela poljoprivredni dizel, a da bi odlaskom na pumpe sa poljoprivrednim mašinama utrošili mnogo vremena.
– Ne mogu ja dva puta dnevno da idem da sipam gorivo, treba i da se radi – priča nam Miroslav Kiš, predsednik ove asocijacije. – Taj ko je to smislio ne zna kako funkcioniše rad sa poljoprivrednim mašinama. Samo nam prave dodatni posao i pored toga šta sve imamo da radimo. Uz to bismo još i trošili gorivo dok dođemo do pumpe i dok se vratimo. Država treba da shvati da je poljoprivreda naša zajednička proizvodnja, a ne samo kada treba da nam zabrane izvoz ili da daju povlastice strancima. Uz to, nisu nam isplatili ni prošlogodišnje subvencije.
On kaže da sada kupuje skuplje gorivo, koje plaća 193 dinara za litar, jer mu je benzinska stanica 10 kilometra udaljena od kuće. I Jovica Jakšić, predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije, ima isti problem. Kako navodi, njemu je najbliža pumpa na 15 kilometara, pa, ako ode po gorivo, više novca potroši. Ako se sadašnja Uredba ne bi izmenila, to bi stvorilo velike gužve na benzinskim stanicama, kad počne setva, za dve do tri nedelje.
TRAŽE TRGOVCI, NE SELJACI
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić je, komentarišući zahteve da se ukine zabrana izvoza žitarica, ukazao da, kada se kaže da nešto traže seljaci, to uglavnom traže trgovci.
– Kad mi predsednik PKS Marko Čadež kaže da traže seljaci, ja pitam koji seljak – naveo je Vučić. – To traže trgovci. Da ih nabrojim, Aleksandar Kostić, sposoban momak, jedan Moldavac i još tri kompanije. Oni su razumni, najveći trgovci i sa njima se dogovaramo. Cenu ste dobili, ovo je vaše odoboreno da izvezete, a ono što hoćemo da zadržimo, mi ćemo da otkupimo po tržišnoj ceni.
TRŽIŠTE SE UMIRILO
ANALIZIRAO sam sve podatke u vezi sa potrošnjom goriva za vikend – kazao je predsednik Aleksandar Vučić. – Uspeli smo da umirimo tržište i, rekao bih, pristojnom cenom u poređenju sa zemljama u regionu, ali i količinama nafte i naftnih derivata koje smo obezbedili.
DOZVOLIĆEMO IZVOZ, PŠENICE ĆE BITI ZA CEO REGION
U najkraćem mogućem roku dozvolićemo izvoz ugovorene pšenice u Albaniju, a isto će važiti i za svaku zemlju u regionu. Srbija svega ima dovoljno, a to znači da će biti i za države u okruženju. Ovo je u ponedeljak rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i konstatovao da su pšenica, ulje, brašno, a posebno kukuruz, sve traženiji, u regionu i svetu. Kako dodaje, biće omogućen kontrolisan izvoz, da se ne bi ugrozile potrebe domaćeg stanovništva, a tu misli i na još dvadesetak odsto preko realnih potreba, jer uvek treba da bude malo više.
Srbija ima neke stare, ali i neke nove ugovore o izvozu čak 350.000 tona pšenice – objasnio je Vučić u Vranju. – Tada sam rekao da se izvoz zaustavi, jer bi nestalo 800.000 tona iz robnih rezervi. To takođe ne bi bio značajan problem, ali bi to trebalo da se sačuva za građane regiona.
LJudi u okruženju, kako navodi, ni u okviru „Otvorenog Balkana“, niti u BiH ili Crnoj Gori neće imati problem. Predsednik je poručio da se građani ne sekiraju, jer nam je stanje dobro što se tiče svih roba.
Podsetimo, nakon odluke Vlade o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza, brašna i ulja, reagovali su stručnjaci, Privredna komora Srbije i proizvođači. Oni su ukazali da izvoz treba samo kontrolisati, jer ima dovoljnih količina da se obezbede domaće potrebe.
PKS je predložila uvođenje kvota umesto potpune zabrane. Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS, ocenio je da bi duže važenje te odluke bilo štetno.
Ukoliko proizvođači ne prodaju zalihe sada, neće moći da dođu do novca da bi finansirali radove – kazao je Stanić. – Postoji mogućnost da se naruše ugovori sa kupcima i izgubi poverenje i tržište. Mera je nepotrebna jer je snabdevenost domaće potrošnje dobra.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da Srbija nije trebalo da zabrani izvoz pšenice, da je dovoljno da se kontroliše i zaustavi ukoliko u nekom momentu bude prekomeran.
– Naši bilansi u ovom trenutku su stabilni – kaže Galetin. – Kod kukuruza nismo ni na pola ekonomske godine i imamo u zalihama više od dva miliona tona. Izvezli smo dosad 730.000 tona.
Srbija trenutno ima viška milion tona pšenice. Stručnjaci se nadaju da će kukuruz biti zasejan na oko milion hektara, kao i svake godine. Pod pšenicom je posejano oko 660.000 hektara. (E. B. T. – J. Su.)
