Kome je deda ostavio njivu ili stari stan, sada može da se obogati

Od strane Ozon
0 komentari

U prvom kvartalu ove godine najskuplji kvadrat novoizgrađenog stana u Sremskoj Mitrovici došao je do 1.500 evra, dok je cena kvadrata u starogradnji dostigla i do 1.100 evra.

Ovo su podaci agencija za nekretnine. Ako tražite stan ili kuću, kupujete preko licenciranih agenata ili direktno od investitora. Direktno od investitora se sve manje kupuje. Ako na zgradi stoji istaknuto „Prodaja u prvoj fazi ili slično, dodat broj telefona, to je uglavnom kontakt zaposlenog kod investitora“, dobijamo informaciju.

Najskuplji kvadrat stana trenutno u Sremskoj Mitrovici je u novogradnji u Dositejevoj ulici, u samom centru grada.

Stanovi u starogradnji se prodaju po neverovatnim cenama, dvosoban stan površine 63m2, prodaje se po ceni od 79.000 evra, dok je stan povrsine 57m2, na četvrtom spratu prodat za neverovatnih 80.000 evra. Kuće su takođe poskupele, pa se one koje su pre pandemije koštale oko 30.000 evra, sada prodaju za više od 50.000 evra. Kuće dostižu ovih dana cenu i preko 200.000 evra a za istu je samo pre nekoliko godina plaćeno 40.000 evra.

Republički geodetski zavod, međutim pokazuje druge podatke.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, na tržištu nekretnina u Sremskoj Mitrovici u periodu od 1. februara do 30. aprila je prometovano 39 nekretnina.

Neki od primera prodatih nekretnina i cene

Stambeni objekat (kuća) u Vodnoj ulici, cena: 37.000 EUR, datum prodaje: 07.04.2022. Prometovana površina: 52 m2. Prometovana površina zemljišta: 397 m2

Stambeni objekat (kuća) u ulici Tarasa Ševčenka, cena: 96.000 EUR. Datum prodaje: 04.04.2022. Prometovana površina: 133 m2. Prometovana površina zemljišta: 540 m2

Cene prodatih nekretnina pogledajte OVDE

Zašto se ovo dešava?

Tržište nekretnina ne popušta, ni sa izgradnjom, a ni sa cenama. I dok mnogi razmišljaju da li je pravo vreme za kupovinu nekretnina ili je bolje sačekati, možda pomalo i iznenađuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, koji kažu da se približno 80 odsto nekretnina u Srbiji isplaćuje u kešu, dok je tek oko 20% kupljeno uz stambeni kredit.

Ovi rezultati centralne statističke ustanove u Srbiji mogu da deluju iznenađujuće, ali imaju i svoje objašenjenje.

Šta tačno stoji iza ovih rezultata?

Pre svega, jasno je i vrapcima na grani da veliki broj ljudi u našoj zemlji nekretnine vidi kao savršenu investiciju, po sistemu: kupiš stan, namestiš ga, izdaješ i – novac sam dolazi.

Zbog toga se stanovi kupuju u velikom broju, a da bi se došlo do neophodnog novca, često se prodaje poljoprivredno zemljište ili neki drugi vid nasledstva. Odatle i „živ novac“. Druga stvar: 80% svih nekretnina se, prema ovoj statistici, kupuje za keš. Iako većini ljudi na pomen reči „nekretnina“ prvo padne na pamet stan, ovde se računaju i građevinska zemljišta, garaže, malo pre pomenuto poljoprivredno zemljište, različiti tipovi lokala…
Takođe, ne znači da se sve što nije kupljeno na kredit prodaje za keš. Tu su, na primer, situacije, kada investitor od vlasnika dobije plac/zemljište za gradnju, a onda mu to nadoknadi tako što mu da stan u zgradi koja se tu izgradi. Statistika i to vidi kao kupovinu u kešu.

U prometu kuća u 2021. godini najviše su bile zastupljene kuće sa površinom od 70 do 120 metara kvadratnih. Najčešće su u prometu bili placevi površine više od 12 ari.

U prvoj polovini godine Vojvodina je na prvom mestu po broju prodaje kuća. U Vojvodini je i najveći broj prometovanog građevinskog zemljišta.

Kako su nedavno iz Republičkog geodetskog zavoda naveli, oranice najviše vrede u Južnobačkom okrugu gde se cene kreću od 8.500 do 27.900 evra po hektaru. Najjeftinije su u južnoj i istočnoj Srbiji gde hektar košta od 3.450 do 14.800 evra i na severu Banata i Bačke, gde se cene kreću od 3.000 do 19.950 evra.

U Beogradskom regionu hektar zemljišta vredi od 10.000 do 22.650 evra, a u Sremskom okrugu od 8.500 evra do 21.400.

Ipak, još nije premašena cena iz 2019. godine kada je najviša cena po hektaru poljoprivredne zemlje u Vojvodini iznosila 26.000 evra. Ta cena je plaćena za njive na teritoriji grada Sremska Mitrovica – u Velikim Radnicima: kupac je platio 117.900 evra. Cena od 24.000 evra po hektaru iste godine zabeležena je i za njive u opštini Pećinci. Kupac je platio 45.420 evra za poljoprivredno zemljište u toj lokalnoj samoupravi.

Prošle godine u Sremskoj Mitrovici je prometovano 236 kuća.

U godini kada je pandemija počela, po podacima Republičkog geodetskog zavoda u Inđiji je prodato 176 vikendica, minimalna cena je 1.000, a maksimalna 200.000 evra. U Novom Sadu je prošle godine prodato 69, a 2020. 77 vikendica, najjeftinija je 3.500, a najskuplja 235.000 evra.

Od ukupnog broja prometa vikendica u 2021. godini, 76 odsto su predstavljali prometi vikendica sa placem, a 24 odsto su prometi vikendica sa drugim vrstama nepokretnosti u prometu. Cene prometovanih vikendica u Srbiji u 2021. godini kretale su se od 1.200 do 600.000 evra za vikendicu na Кopaoniku.

Region Vojvodine ima najveće učešće u novčanoj sumi prometovanih stambenih objekata (kuća, vikendica i stambenih zgrada) sa 39 odsto i poljoprivrednog zemljišta sa 83 odsto u odnosu na ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti ove vrste u Srbiji.

Možda Vam se svidi i