Čemu pitanje čija su naša deca? Kada je dete pravo dete? Površna pitanja, bez srži, obeležiće sigurno ovu godinu.
Reči koje se mogu čuti tokom važnih dešavanja u gradu, na ulici, dešavanjima raznih vrsta kao što su koncerti, humanitarna dešavanja… nisu ništa drugo, nego tanko izvlačenje za odgovornost pojedinaca. Iskreno, nisu to neke velike stavke, ali nije da neko ko je odlučio da se bavi javnim poslom, može sebi da dozvoli da ima „ego“ da se izvlači na decu, ljubazne, lepe ljude ili da naglašava da je neka osoba dobra jer je na funkciji bila godinama. Svi znamo kako se stiže do fotelje, naravno ne mora biti baš u lošem smislu, ali je sigurno da moraš biti u „dobrom“ društvu. Još ako imaš sjajno dete, savršena osoba! Za dete se ne hvatam, jer su sva deca sjajna. Ali izneti kao stavku da je neko dobar jer ima dobro dete, tokom javnih gradskih dešavanja, javno se diskriminiše svako drugo dobro, odlično sjajno ili manje sjajno dete. A priznaćete da je svako dete najbolje na svetu. Pa i VAŠE.
Često se na gradskim dešvanjima preti, ne direktno, uvek su to uvijene rečenice sa mnogo uvijenog vređanja. I uvek su to isti ljudi. Sad bi ti isti rekli da su oni slobodniji nego ovi drugi. Ja lično, možda i grešim, smatram da su samo bezobrazniji (čitaj: ego otišao u nebesa). Šalju se poruke mržnje i podstiče na diskriminaciju. Dešava se i da se pošalje psovka novinaru (na pauzi). Ne priliči čoveku, a tek „borcu za prava građana“. A onda se za sve to krivi neko drugi. Portalčići, novinarčići… inače oni su im odgovarali u nekoj drugoj priči, kada su oni bili na mestima gde žele, ponovo, sada da budu. Pa neka budu, ali put nije takav da se usput gazi i koriste načini, protiv kojih se i „sami bore“. Dobro, za neke je ovo samo „posao“, iako teško je razumeti posao večitog mrzitelja, psovača i „sve mi ne valja“ čoveka. Verujem da takvima nije lako.
Ono kad ti dođe da opsuješ: UGRIZI SE ZA JEZIK
Psovanje je dobro, AKO TO NIKO NE ČUJE. Naučnici tvrde da, pod pravim okolnostima, naglas izgovaranje tabu reči pomaže ljudima da manje osećaju i imaju veću toleranciju na bol. Zanimljivo je takođe da nema svaka psovka isti efekat. Na koji tačno način psovanje pomaže u ublažavanju bolnog osećaja i dalje nije poznato, ali mnogima nesumnjivo pomaže.
Ako je psovčima smanjena bol, posle psovke na račun onih koje ne poznaju ali su nekako stvorili sliku koja njima odgovara, naravno u smislu da nije po njihovom, onda možemo da oprostimo. Da li možemo? To je do vas, koliko ste spremni da ignorišete psovače, nevaspitane i neispunjene ljude. Ja lično, nikada nisam imala visok prag tolerancije za mržnju, psovka tu i tamo i nije neki problem. Zavisi od koga stiže.
Psovačima je mesto na pijaci. Nije!
Gde je pijaca? Do kraja ulice pa levo/desno i onda samo pravo (svejedno koji pravac uhvatiš)… pijaca je gde te mesto nanese, ako si mrzitelj ili psovač.
Na sreću, pijaca je duša našeg grada, ogledalo naših karaktera, socijalna slika i ringišpil emocija, a tu psovača nema. Moj predlog je, da bar jednom nedeljno, ako ste nervozni, obiđete pijacu i vidite čoveka na delu, ljubaznog, nasmejanog… može vam biti i učitelj. Da vas nauči kako se ponaša na „pijaci života“, jer najvažnija rečenica na pijaci glasi: Ja da ti prodam pa posle da me psuješ, ajd probaj pa ako ti odgovara vrati se opet. Videćemo se ovde i sledeće nedelje. Poučno zar ne?
Ne moraš da psuješ da bi te „ceo Svet“ razumeo
Psovka smeta tamo gde joj nije mesto, bode uši i oči. Sremska Mitrovica nije mesto gde prolaze nasilnici, mrzitelji i psovači, oni su puštaju niz vodu. U našem gradu živi miran narod i ovde je ona „Lepa reč sva vrata otvara“ toliko odomaćena da je već i zaštićena kao prepoznatljiva za većinu stanovnika. Da bi razumeo moraš da se iskreno pogledaš u ogledalo. Da bi razumeo moraš da imaš širinu, da prepoznaješ sve puteve i pravce, da se odrekneš ograničenosti, da razumeš i POŠTUJEŠ drugačije. Treba da razumeš da ne moraš biti “rođeni” Mitrovčanin da bi voleo svoj grad. U Mitrovici nema mesta za prostakluk, nekulturu i primitivizam. Voljeni su svi dobronamerni, civilizovani i kulturni.
Da bio uspeo, bio poštovan (ne mora baš svi da te vole) potrebno je poštuješ sve ljude koji u Sremskoj Mitrovici žive. Mrzi i psuj u svoja četiri zida, na ulici nabaci osmeh, i kada ti ne ide, jer ko je taj ko može da uperi prstom?… niko!
Tako ima da ostane dok je nama nas!
D. Š
- Nije napisano za poznata lica, već sve većem broju mrzitelja
