Žitelji Sremske Mitrovice poznati su po tome što vole da sede po kafanama i kafićima ispijajući omiljeno piće ili uživaju u dobrom zalogaju u nekom od mnogobrojnih restorana. Čim grane sunce, s proleća, gradske baste su pune.
Sedenje po baštama tokom dana normalna je pojava u svim gradovima Srbije, pa se stiče utisak kako se ovde poprilično lagodno živi.
Zato smo napravili mini anketu o tome da li su sugrađani galantni kada ostavljaju napojnicu i kojim se kriterijumima rukovode pri određivanju visine bakšiša.
Zlatno vreme bakšiša u Srbiji davno je prošlo. Od napojnica se nekada živelo, a sada su dovoljne samo za ručak i prevoz do posla, objašnjava dugogodišnji konobar jedne mitrovačke kafane.
– Nekada nam je bakšiš bio osnova zarade, a ne plata. Nekada su ljudi svakog dana odlazili u kafanu, svake nedelje na porodični ručak. Nekada novac nije bio problem, a onda ni bakšiš nije bio problem. Danas, kada novca imamo sve manje, na bakšiš niko i ne misli…osim nas konobara.
Marko I. radnik u ugostiteljstvu, otkriva da gosti koji kod dolaze na splav, gde on radi ostavljaju bakšiš često. Kako on kaže, to je otprilike oko 200 dinara, ako se nešto porodično jede, inače kada dođe gost na kafu ili neko piće, basis zna I da izostane.
Sličnog je mišljenja i Nikola, zaposlen u jednom restoranu.
Navodi, kako su gosti koji dolaze u ovaj restoran poprilično „široke ruke“, a raspon novca koji ostavljaju kreće se od 100 do 500 dinara.
– Kod nas je domaća hrana, cene pristupačne, gosti su stalni i uglavnom se poznajemo. Bakšiš redovno dobijemo, veća su kada se oorganizuje neko slavlje – navodi Nikola.
Marija koja radi u kafiću kaže da joj bakšiš puno pomaže u popunjavanju kućnog budžeta. Navodi da joj svaki dan pojedini gosti zaokruže račun. Nekad je to 10, a ponekad i 200 ili 300 dinara.
– Prema gostima sam uvek ljubazna kad dođem na posao, svoje probleme ostavim kod kuće. Ponekad mi se gosti jadaju, pričaju mi o problemima, a bez obzira na to kolika je gužva u kafani, svakog od njih saslušam, pa mi valjda zato i ostave bakšiš. Nekad me počaste kafom ili sokom, sve zavisi – kroz šalu objašnjava Marija.
Dugogodišnji radnik u ugostiteljstvu koji radi u poznatom mitrovačkom lokalu, kaže da bakšiši nisu odlični, već dovoljni. “Ako treba da dam ocenu od 1 do 5, onda je to 2. Uglavnom, bakšiš ostavljaju muškarci, žene skoro nikad. Razlog za manji bakšiš je taj što se u našem restoranu najčešće plaća karticom, ali plata je dobra pa ne odustajem od ovog posla”, objašnjava Miki.
Nepisano pravilo je da će častiti mitrovčani koji imaju manje novca, ostavljaju redovno bakšiš, da me pogrešno ne razumete, ovi sa velikim prihodima retko to čine. A vidi se po redovnom dolasku, računima koje ovde plačaju – kaže Miki.
Minja. dugogodišnja radnica u kafeu u centru Grada objašnjava kako većina ostavi bakšiš.
– Ne mogu precizno da kažem koja je to suma. Gosti mahom zaokruže račun na više cifre. U mom slučaju, veći bakšiš ostavljaju muškarci, mada ima i galantnih žena. Ponekad se dešava da me nahvale da sam veoma ljubazna, naprave ogroman ceh i istave bakšiš od 20 dinara, a u najgorem slučaju ništa – objašnjava Minja.
Obilaskom i pričom sa radnicima u ugostiteljstvu, shvatili smo da su u lokalima koji iimaju veću gužvu, bakšiši manji.
– Retko od domaćih gostiju dobijemo bakšiš. Gosti koji dođu sa strane, iz drugog grada ili stranci, redovno ostavljaju bakšiš. Kolega je, primera radi, juče u smeni imao sve samo provučeno karticom, bakšiš, nula – rekla je devojka za šankom u poznatom mitrovačkom lokalu.
Kada ste u kafiću ili restoranu, ne plaćate samo obrok ili piće, već i konobara, barmena, kuvara, atmosferu, pranje sudova, serviranje… Jednom rečju, kompletnu uslugu, ne samo ono što dobijate na tanjiru ili u šolji.
Naši ljudi imaju običaj da „časte“ konobara, uglavnom kada su u velikom u društvu.
Isto tako, prema iskustvu radnika u ugostiteljstvu, oni od kojih se najviše očekuje – često „zakažu“. Bakšiš retko izostaje tamo gde se klijent zbliži sa konobarima, ako u neki kafić odlazi često, ili kada oseti da mu radnik posvećuje pažnju, pita ga da li je zadovoljan uslugom, nasmeši se.
Ako želi dobar i redovan bakšiš, kelner treba da se trudi, da se gost oseća „kao kod kuće“. Nije tajna da nekima napojnice na kraju meseca iznesu više od „pola plate”, mišljenje je jednog gosta. Slično mišljenje većina onih koji redovno izlaze po kafićima, da konobari rade za odličan bakšiš, ipak, čini se da to vise nije tako, bar po rečima konobara – ugostiteljskih radnika.
Po nekom, nepisanom bontonu, bakšiš bi trebao da bude minimalno 10 posto od iznosa računa…
