Dobro je poznato da u Vojvodini rađa svo voće i povrće, ali ipak ono tipično za balkansko područje – višnje, šljive, trešnje i breskve. Međutim, mnogi u svom dvorištu sade drvo banane, prvenstveno radi ukrasa, ali iako se ubrajaju u tropsku kategoriju poslednjih godina iznose plodove i u Vojvodini.
„Nekoliko godina naša banana koja služi kao ukras u dvorištu i rađa plod, naravno ne sazri potpuno jer temperature nisu povoljne, ali ko zna, možda i dočekamo da uberemo zrele banane sa drveta“, kažu vlasnici vog divnog dvorišta.
Bananu su rasadili i sada imaju još tri stabla. U ovom dvorištu uspevaju sve biljke.
Pre 15, 20 godina smokva je bila pojam, onda smo se čudili i limunu, a danas je to normalno.
Bananu nije lako održavati, da bi ova biljka rodila potrebno je mnogo više zalivanja nego za ostale biljke u dvorištu, dosta svetlosti i sunčeve toplote.
Banane su visoke, uglavnom jednogodišnje zeljaste biljke, koje svojim izgledom podsećaju na drveće. Imaju široko i veoma dugačko lišće (1,5 m). Areal rasprostranjenja je u tropskim krajevima. Domestifikovana banana poreklom je iz jugoistočne Azije, čiji je plod ukusan i hranljiv. U Evropu se uvozi iz Srednje Amerike i Zapadnoindijskih ostrva (Antili).
Za pravilan razvoj banani je potrebna topla i vlažna klima, jer kvalitet ploda zavisi od velike količine vode i visoke temperature. Najbolji rezultati se ostvaruju pri srednjoj godišnjoj temperaturi od 20C i srednjoj količini padavina od 150-170 mm mesečno. Banane nemaju specijalne zahteve u pogledu tipa zemljišta.
Godinama se sade banane u Srbiji, ali za sada je ovo samo lepa biljka koja krasi mnoga dvorišta, teško da ćemo dočekati da imamo plantaže banana.Isto kao kada bismo posadili jabuku u tropskim krajevima, ona naraste čak do pedest metara, ali ne može da rađa. To je kuriozitet da postoji mogućnost da banana rodi na našim prostorima. Ipak, da ne budemo skeptični, s obzirom da su sve češći članci o bananama, ove godine je ovo drvo iznelo plod i u BiH, ko zna…
Leto 2021. godine je jedno od najtoplijih leta u Srbiji. Prošle godine smo imali najtoplije leto kada se gleda teritorija cele Evrope. Kada danas pogledamo u projekcije buduće klime koje imamo zahvaljujući savremenijim klimatskim modelima, jasno vidimo da će čak i prema najoptimističnijem scenariju, sredinom ovog veka ovakvo leto biti sasvim prosečno dok će pojedina leta budućnosti biti znatno toplija i ekstremnija, sa mnoštvom probijenih rekorda, i sa nekoliko puta uvećanim rizikom od toplotnih talasa.
Primenom standardnih naučnih metoda koje pored ostalog podrazumevaju analizu više desetina klimatskih scenarija, očekuje se da će prosečna temperatura u narednih petnaest do sedamnaest godina, u Vojvodini, biti viša za oko 1,5 stepeni.
Takve promene ne mogu proći bez ozbiljnijih posledica po domaću poljoprivredu. Jedna od prvih jeste da će ukoliko se predviđanja pokažu kao tačna, prosečan zemljoradnik u Vojvodini na svojim njivama moći da uzgaja dve kulture tokom jedne godine. Dakle, mogućnost dve žetve. Ima i loših prognoza…
