Sve više žena se odlučuje da svoj kućni budže dopuni nekim poslovima koje mogu da rade i od kuće. To nije retkost čuti. Ali, jeste retkost sresti ženu koja stiže da gaji četvoro dece, skladno živi sa porodicom i ne bira poslove da bi svojoj deci omogućila što bolje uslove za život, pa tako pored redovnog posla u fabrici za proizvodnju nameštaja, Marijana Vasiljević pravi sitne kolače po porudžbini.
Rođena je u Badovincima, tu se i udala. Zato u šali kaže da je tu započela i završila karijeru. Naravno, šali se, jer je ova mlada vredna žena i te kako svesna da je njena karijera tek počela, a iako ima tek trideseddve godine, već ima četvoro dece.
„Udala sam se mlada, sa osamnaest godina. Vrlo brzo rodila se prva ćerka Sara, koja sad ima 11 godina, tri godine kasnije Mila, potom petogodišnja Sofija, a pre dva meseca rodio se Stefan. Jesmo planirali veliku porodicu, to nam je oduvek bila želja, ali četvrto dete nas je iznenadilo i smatramo ga Božjim darom“, započinje svoju priču Marijana i napominje da joj je neprijatno kada ljudi počnu da joj se dive kako uspeva sve da postiže, kao da ni sama nije svesna koliki je, zapravo, njen doprinos sredini u kojoj živi.
Kako i sama slavi Aranđelovdan, Marijana je do dan pred slavu pravila kolače za svoje goste, ali i po porudžbini, u želji da ispoštuje sve one koji joj ukazuju poverenje već nekoliko godina, otkad je počela sa pravljenjem kolača. Samo dva dana kasnije otišla je u porodilište, a 24. novembra rodila Stefana. Sada, odmara od posla i uživa u roditeljstvu, dok je njena zaova Ana preuzela na se be najveći deo posla koji, inače, zajednički rade.
„Ana i ja se znamo ceo život, kada nismo ni slutile da će mi biti zaova. Družile smo se i jedno vreme i živele zajedno dok smo išle u sredju školu, pa nam je bilo lako da se uhodamo i u poslu. I Ana je majka troje dece, pa se dogovaramo, kad kako i koja može. Najviše posla imamo pred velike slave“, kaže Marijana.
Recepte i ideje uzimaju iz svekrvinih, odnosno majčinih starih kuvara, ali i neke novije, modernije recepte su uvrstile u ponudu. Bitno im je, kako kaže, da su to kolači koje bi i same jele, odnosno, da su ukusni i na oko lepi. Zato na sastojcima ne štede, trude se da sve naprave kvalitetno, a to mušterije prepoznaju.
„Tako je sve i počelo. Kad gosti dođu kod mene, pa se oduševe kako je kolač lep, pa zamole da napravim njima, pa hajde kumi, hajde mami, komšinici…tako se rodila ideja da se od ljubavi napravi posao“, seća se Marijana početaka.
Brzo se kroz Badovince pronela priča o ukusnim kolačima koje ona i zaova Ana spremaju, pa sada, pred velike slave imaju toliko posla da im se radni dan završava u sitne sate. Marijana ističe da joj nije teško, jer kao i svaka osoba želi da svojoj porodici obezbedi što bolje uslove, ali da sigurno to ne bi radila da ne uživa u tome.
„Ja stvarno volim ovo što radim. Meni smena u fabrici traje od sedam do četiri. Kad dođem kući, pravo idem u kuhinju, gde pravim kolače. I to stvarno volim da radim. Ana i ja smo se našle u ovome“, ističe ona.
Ne voli pitanja kako sve postiže, ali i kad joj neko postavi to pitanje, kao sada mi, ona sa ponosom ističe da ima veliku podršku od porodice. Svi rado priskaču u pomoć onda kada je to potrebno, ali najviše je zahvalna Bogu na divnim ćerkama koje su, iako su još male, samostalne i spremne da pomognu mami i tetki kada je to potrebno i koliko je u njihovoj moći.
Tekst je objavljen u sklopu projekta „Žena bez siromaštva i nasilja“ koji je sufinansiran iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradska uprava za obrazovanje,kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
