Svakodnevno nas putem društvenih mreža zapraćuju razni profili za koje ne znamo čiji su zapravo. Lažni profili prave se iz mnogobrojnih razloga, a jedan od njih je i prikupljanje vaših ličnih podataka.
Od osnivanja pa do danas, kreatori facebook-a nisu uspeli da nađu način za utvrđivanje lažnih profila, ali je procena da je svaki deseti profil na ovoj društvenoj mreži takav.
Društvene mreže i online sfera deo su svakodnevice svakog čoveka, koji veliki deo svog slobodnog vremena provode listajući storije, njuz fidove, prateći aktivnosti svojih prijatelja ali i objavljujući i sopstveni sadržaj s namerom da prikupe što više lajkova, šerova i komentara. Popularnost i uticajnost povećava se sa većim brojem online prijatelja i pratilaca. Na ovaj način stvaramo ponekad nerealnu sliku o sebi, svom okruženju i stvarnosti. Nisu svi u svojim „ispovestima“ baš najiskreniji, ne pominju da određene proizvode „preporučuju“ zato što im je za to plaćeno i nisu svi sadržaji kao ni svi profili na mrežama uvek realni i istiniti.
Lažni Facebook profili i stranice česta su tema mnogih tekstova. Lažni profili nisu popularni samo u Srbiji, na ovoj društvenoj mreži lažni profili i stranice broje se u milijardama.
Sa kojim ciljem i svrhom, kakvom potencijalnom koristi se kreiraju lažni profili i na koji način pokušavaju profitirati od stvarnih korisnika Facebooka, koji su najčešće nesvesni činjenice da su deo nečijeg poslovnog plana.
Postoji mnogo raznih razloga zbog kojih bi neko kreirao lažni profil ili Facebook stranicu, isto kao što postoji mnogo razloga zašto bi se neko predstavljao lažno uživo, ali motiv je gotovo uvek isti– korist.
Bilo da je reč o očiglednim prevarama, gde se neko lažno predstavlja ne bi li direktno zavarao razne osobe i iz toga izvukao materijalnu korist, ili o nešto suptilnijim varkama, gdje se lažni profili kreiraju ne bi li pojačali vojsku pratioca, koji će zatim od toga ostvariti materijalnu korist jer će uz jače “brojke” lakše ostvariti, možda, saradnju sa nekim brendom ili „neku Facebook“ stranicu plaća neka organizacija.
Što su to “farme portala”?
Ne zarađuje se direktno lažnim Facebook profilima i stranicama jer ne postoji način direktne monetizacije stranica i profila od Facebooka, ali su naravno isti važan deo procesa. Dakle, iz perspektive zarade od plasiranja informacija, ili, tačnije, dezinformacija, Facebook profili i stranice se koriste da bi se preko njih dovela publika na online platforme, a preko kojih se onda zarađuje.
Mreže web i Facebook stranica, gde se na Facebook stranicama uglavnom postavlja link koji vodi na sadržaje koji su na web stranicama, zovu se “farme portala”. Web stranice su u većini slučajeva portali koji izgledaju kao mediji, to jest kao informativni portali. Iako se na takvim stranicama mogu naći članci koji izgledaju kao vesti, iza njih zapravo ne postoji nikakva redakcija niti novinari i novinarke koji pišu za njih. Jedina svrha njihovog postojanja je ostvarivanje zarade. Sam sadržaj ovakvih stranica može se podeliti u dve kategorije – tekstovi, snimci i drugi sadržaji preuzeti iz medija ili drugih sličnih portala; lažne vesti i dezinformacije koje se izmišljaju kako bi zainteresovale posetioce da kliknu na stranicu.
Ako je Facebook sredstvo, koji je cilj?
Tu se u priču uključuje Google. Dok je prosečnom korisniku interneta, Google najčešće poznat po Google pretraživaču ili alatima za prevođenje, prevarantima su puno korisnije dodatni alati iz Googlove ponude. Bez njegovih oglašivačkih alata prevaranti bi teško zarađivali.
Takvi portali su uglavnom anonimno registrovani i povezani su sa više različitih Facebook stranica. Postoje čak i tržišta na kojima se ovakvi portali i povezane Facebook stranice prodaju i menjaju “vlasništvo”. Sve one zajedno nemaju nikakvu namenu osim da vlasniku donesu zaradu. A do zarade dolaze uglavnom preko korištenja servisa još jedne velike tech kompanije, Google-a. Google-ov AdSense je servis koji portali najčešće koriste za ovaj vid zarade. Putem ovog alata, vlasnici portala i iznajmljuju prostor Google-u, koji zatim na njega postavlja reklame oglašivača. Svaka poseta stranici na kojoj su postavljeni Google oglasi donosi novac njenom vlasniku, a zarada se dobija i na osnovu klikova na samu reklamu. Visina zarade zavisi od broja poseta i pregleda stranice, zbog čega neke od njih koriste posebne skripte koje „osvežavaju“ stranicu kako bi povećali broj poseta. Pored ovoga, stranice koje imaju veliki broj poseta nekada i direktno iznajmljuju prostor za reklame oglašivačima, pri čemu se njegova vrednost određuje brojem poseta koje stranica ostvaruje – što više ljudi dolazi na stranicu, reklama je isplativija.
Primer profita ili oruđa
Jedan od primera jeste, popularna Facebook stranica sa “tim i tim imenom“, koja je svojim šaljivim sadržajem privukla velik broj fanova i pratioca, promeni ime u „novo, sada potrebno“ i postane oruđe u predizbornoj kampanji. Dakle, za pretpostaviti je da je neko profitirao prodajom ili prenamenom stranice, a niz ljudi se time bavi profesionalno (izgradi profile/stranice/grupe, okupi oko njih određen broj osoba pa ih zatim preprodaje dalje).
Lažni profili i stranice u političkim kampanjama
Osim klasičnih fan pageova, na kojima je jasno naznačeno da je reč o službenim profiima tog i tog kandidata, otvara se i niz lažnih profila koji služe za napade i degradiranje protivničkih kandidata, stranaka i slično. Iako vam to neće priznati, najčešće se takve negativne i neretko prljave kampanje, vode direktno iz stranačkih digitalnih timova uz pomoć mreže, nazvanih, “ljudskih botova” koji dele, lajkaju i objavjuju komentare u skladu s njihovom strategijom komuniciranja na društvenim mrežama.
U kampanjama posebnu važnost imaju Facebook stranice jer se za razliku od privatnih profila, objavljeni sadržaj na njima može sponzorisati. Novac uložen u oglašanje određene objave na Facebooku omogućava značajno širi doseg, nego obična objava na Facebook profilu.
Ko su botovi i internet trolovi i koja im je namera?
U Srbiji su najčešće svi oblici onlain manipulacija svrstani pod terminom botovi (engl. robot). Sam termin bot ili internet bot odnosi se na program kojim upravlja čovek ili je samostalan, koji simulira ljudske aktivnosti. Cilj je da se obavi određeni zadatak i najčešće je reč o ponavljajućim aktivnostima. Bot nije nužno uvek vezan za manipulaciju, postoje njihove konkrente i primenjene aktivnosti koje olakšavaju internet komunikacuju (chatbot). Internet trolovi predstavljaju jedan od najčešćih oblika manipulacije nalozima na društvenim mrežama. Njihov zadatak jeste da oponaša prosečnog korisnika, ali sa namerom da truju komunikaciju podizanjem tenzije, pisanjem uvredljivih komentara. Trolovi su obično aktivni u komentarisanju na forumima, blogovima, Facebook grupama i deluju s namerom da izazovu nemir, da vređaju, posvađaju, skrenu pažnju sa aktuelne teme.
Pre nego što upadnemo u vatru komentarišući neki sadržaj treba da razmislimo ko su ti ljudi koji pišu uvredljive komenatre i šta time žele da postignu. Najčešće je ono što zapravo osećamo u tom momentu- ljutnja i gnev, upravo cilj tih trolova.
Manipulativni sadržaji i dezinformacije okružuju sve nas na društvenim mrežama. Lažni nalozi i botovi organizovano i prikriveno zloupotrebljavaju onlajn sferu. Kako i sami ne bismo postali nečiji bot i postupali po nečijim komandama, potrebno je da se kao i u svakodnevnom životu pridržavamo principa i pravila do kojih nam je stalo. Kako ne bismo postali deo „toksične“ atmosfere na mrežama važno je da ne širimo uvredljiv govor i govor mržnje čak ni tako što ćemo podeliti tuđe mišljenje.
Šta je ugrožavanje sigurnosti na internetu?
Da bi se smatralo da objava na društvenim mrežama ugrožava sigurnost mora da izaziva osećaj straha kod osobe kojoj je usmerena, ali mora da bude i neposredno izrečena i ostvariva.
Pretnje moraju da bude neposredno izrečene licu na koje se odnosi, odnosno ono mora da je vidi na Fejsbuku, a ne da mu neko kaže da mu neko preti, da bi sud utvrdio krivicu za ugrožavanje sigurnosti objavama na internetu. Potrebno je da pretnja bude ostvariva, da se ne radi o psovci ili kletvi, na primer, već da postoji jasna namera da će se izvršiti neko krivično delo i da stvara osećaj ugroženosti.
Postupci za ugrožavanje sigurnosti pokreću se pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal po službenoj dužnosti.
Kako utiču napadi sa lažnih profila na „obične ljude“
Žene su najčešće izložene svakojakim, pa i vrlo zastrašujućim, pretnjama i uvredama, omalovažavanju i ponižavanju i to najčešće od strane anonimusa iza lažnih profila. Jer im se, zaboga, ne dopadaju njihova pisanija, stavovi, odabiri, pa ako su još i javne ličnosti, onda se ponižavaju i diskredituju uz dodak ružnih pogrdnih imena. Spočitavaju im da su rugobe, ne libeći se da ih vređaju zbog njihovog izgleda, načina na koji se odevaju, bračnog statusa, broja partnera i sl. Na tako jeziv, bolestan i perfidan način, valjda, pokušavaju da ih zastraše.
Odnos prema ženama, javnim ličnostima i sve češćim neprimerenim komentarima na društvenim mrežama u sledećoj temi – Fejsbuk se pretvara u Fejkbuk.
