Pod digitalnim nasiljem se podrazumevaju svi slučajevi u kojima neko koristi elektronske uređaje (mobilni telefon, računar, kameru…) i internet da bi nekoga namerno uplašio, uvredio, ponizio ili ga na neki drugi način povredio. Digitalnim nasiljem se ne smatraju slučajno, nenamerno nanošenje štete i povređivanje, kao ni prijateljska zadirkivanja i prepirke preko telefona ili interneta.
Iskazi mržnje i netolerancije, i kolektivna neuroza, šire se društvenim mrežama.
Ta je pojava već postala ’’bauk XXI veka’’, čijeg se uticaja i ’’pretakanja’’, seobe iz virtuelnog sveta, sa društvenih mreža na internetu, u realnost, u ’’život na ulicama’’ plaše svi i svuda.
Netrpeljivost i mržnja prema drugom koje se sreću na društvenim mrežama su globalni fenomen, a prisutnost takvih oblika ’’komunikacije’’ na mrežama poznata je i ovdašnjim njihovim korisnicima ili pratiocima; pogotovu kad je reč o Facebooku ili nekoj drugoj društvenoj mreži; na kojima su mnogi, ne retko, ili aktivni učesnici takve ’’komunikacije’’ ili makar njena publika.
Učesnici takve ’’razmene’’ mišljenja po mrežama nisu nužno svesni da su svojim statusima ili deljenjima istih često i sami, propagatori i neimari mržnje i netrpeljivosti, srdžbe i nervoze, niti takvu svoju ulogu preispituju.
Takođe je i pitanje koliko, i da li uopšte, ljudi koji surfuju po mrežama, prateći naelektrisane ili svađalačke forume i debate, razmišljaju o tome koliko to ’’praćenje’’, to izlaganje’’malignim’’ postovima utiče na njih same, kako na njih utiče dugotrajna izloženost neurotičnim oblicima ’’komunikacije’’, koje često obeležavaju očigledan bes ili neobuzdana mržnja i neskrivena netrpeljivost drugog?
Koliko i kako komentari na Facebooku i drugim mrežama utiču na njihove korisnike i na njihovu percepciju okruženja u kom žive?
Ovo je odmah bilo pitanje, od početka širenja popularnosti društvenih mreža, i već dugo je predmet mnogobrojnih socioloških i psiholoških analiza kojima se naučnici i analitičari bave na različitim stranama sveta, u različitim kulturnim, socijalnim i političkim sredinama.
Ali, ma koliko analitičari ili tumači ovih pojava bivali udaljeni i na različitim mestima ipak im je zajednička spoznaja kako dugotrajno praćenje iskaza mržnje ili manifestacija netrpeljivosti prema drugom, utiču i na one koji takve iskaze ispisuju i one koji ih čitaju.
Objavljivanje postova sa govorom mržnje na društvenim mrežama često se poziva na pravo slobode za iznošenje vlastitih stavova.
Ali, ipak se ne može izbeći pitanju koliko su mržnja i drugi oblici verbalnog nasilja sloboda govora ukoliko i kada oni počinju da ugrožavaju slobodu drugog?
Jezik i govor utiču na svest pojedinca, često sa dugotrajnim efektima, posledicama koje mogu biti dobre ili loše.
Sprski pesnik Miljković davno je kazao ’’ubi me prejaka reč’’.
Reči ponekad mogu izazvati osećaj bola jači nego što je udarac pesnice.
Dugotrajna izloženost govoru mržnje na Facebooku može izazvati osećanja stresa i straha.
Reči utiču na ponašanje, pa i na to da li razmišljamo i da li to o čemu razmišljamo, iskazujemo kao osobe oslobođene straha za vlastitu reč i misao.
Govor mržnje nije ’’običan’’ govor. A posebno je opasan u sadejstvu, ako se naslanja i učvršćuje ili podstiče već postojeće predrasude, što u konačnici može voditi i tolerisanju ili čak spremnosti da se pribegava fizičkom nasilju.
Nema sumnje da su Facebook i druge društvene mreže na internetu neizmerno uticale menjajući način na koji ljudi šire sve vrste poruka, od bezopasnih do destruktivnih.
Mogućnost anonimnosti takođe uvećava problem. On-line junačenje je bezopasno. U virtuelnom svetu moguće je, uz pomoć anonimnosti, izricati ono što se nikad ne bi izreklo u stvarnom životu i pri suočavanju sa fizičkim prisustvom i pogledima drugih.
Digitalno nasilje i zlostavljanje je zloupotreba informacionih tehnologija koja može da ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, SMS-om, MMS-om, putem veb-sajta (web site), četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže i sl.
Šta je digitalno nasilje?
Pod digitalnim nasiljem se podrazumeva korišćenje digitalnih tehnologija (tj. Mobilnih telefona i interneta), a sa namerom da se osoba na koju je nasilje usmereno povredi, ponizi i uznemiri, kao i da joj se nanese neka šteta. Digitalno nasilje podstiče grupnu mržnju, uznemiravanje, praćenje, urušavanje privatnosti, vređanje na bilo kojoj osnovi, kao i širenje neprimerenih i uvredljivih komentara na račun druge osobe.
Nasilje putem interneta može da se ispoljava na više drugačijih načina. Oblici digitalnog nasilja koji su najrasprostranjeniji su pretnje, uznemiravanje, ucenjivanje, zloupotrebljavanje tuđih ličnih podataka i/ili fotografija, sajberbuling, pravljenje i korišćenje lažnih profila, seksualno zlostavljanje putem interneta, dečja pornografija, govor mržnje, različite prevare putem interneta…
Digitalno nasilje se može smatrati relativno novim fenomenom, a može se definisati na različite načine. Pored termina digitalno nasilje možemo pronaći i nasilje na internetu, sajber nasilje, elektoronsko nasilje, sajberbuling itd.
Nasilje na internetu može da se ispoljava na drugačije načine, a oblici koji se najčešće sreću jesu:
– postavljanje uznemirujućih, uvredljivih ili pretećih poruka, slika ili video-snimaka na tuđe profile ili slanje tih materijala SMSom, instant porukama, imejlom, ostavljanje na četu;
– snimanje i distribucija slika, poruka i materijala seksualnog sadržaja;
– uznemiravanje telefonskim pozivima;
– lažno predstavljanje, korišćenje tuđeg identiteta, kreiranje profila na društvenim mrežama na tuđe ime;
– nedozvoljeno saopštavanje tuđih privatnih informacija, objavljivanje lažnih optužbi ili glasina o drugoj osobi na profilima društvenih mreža, blogovima itd;
– promena ili krađa lozinki;
– slanje virusa;
– ismevanje u onlajn pričaonicama i na internet forumima, neprimereno komentarisanje tuđih slika, poruka na profilima, blogovima;
– ignorisanje, isključivanje (npr. iz grupa na socijalnim mrežama), podsticanje mržnje (po različitim osnovama) i dr.
Sajber nasilje može da se vrši direktno ili indirektno (uz pomoć posrednika). Moguće je uplitanje i drugih osoba, čak i bez njihovog znanja (npr. korišćenje imena ili adrese bez dozvole).
Digitalno nasilje je najrasprostranjenije među mlađim generacijama, ali dešava se i da odrasle osobe vrše nasilje nad decom – maltretiraju ih ili proganjaju uz pomoć interneta. Važno je napomenuti da je to krivično delo koje je kažnjivo zakonom.
Odrasle osobe (seksualni predatori ili nasilnici) mogu lažno da se predstavljaju na internetu i tako uđu u komunikaciju sa decom i mladima, a sve u cilju da ih seksualno zloupotrebe.
U tom slučaju govorimo o seksualnom digitalnom nasilju ili seksualnoj zloupotrebi putem interneta.
Seksualni predatori na internetu se služe „grumingom“ – postupcima koji su predatorski motivisani, a uz pomoć kojih će uspostaviti kontakt i komuniaciju što će dovesti do fizičkoh pristupa detetu. Kako su istraživanja pokazala, ovi predatori su najčešće muškarci, a njihova zanimanja i uzrast su različiti.
Još jedanim oblikom digitalnog nasilja može se smatrati sekstim, odnosno slanje i šerovanje sadržaja sa eksplcitnim seksualnim sadržajem na društvenim mrežama ili internetu. Iako možda deluje bezazleno, seksting može da ima velike posledice, pogotovo kada su u pitanju maloletna lica.
Naime, posedovanje i širenje fotografija i/ili video-snimaka sa seksualnim sadržajem na kojima su maloletna lica, prema Krivičnom zakonu Republike Srbije , spada u posedovanje dečje pornografije, čak i ako osobe na slikama šalju eksplicitne materijale ili daju pristanak da se fotografišu ili snimaju i kažnjivo je zatvorom prema članu 185 (Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju).
Sadržaji koji se razmenjuje na ovaj način, može da padne u pogrešne ruke i tako stigne do drugih osoba kojima nije namenjen. U ovom slučaju fotografije i video snimci mogu da se koriste za zlostavljanje, maltretiranje i proganjanje uz pomoć interneta.
Tekst je objavljen u sklopu projekta „Žena bez siromaštva i nasilja“ koji je sufinansiran iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradska uprava za obrazovanje,kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
