SREMSKA MITROVICA Đura Đalinac, pevač i otac četvoro dece iz Sremske Mitrovice, jedan je od onih koji se ne predaju ni kad je najteže, a u prilog tome svedoči to što je u najgorem zdravstvenom stanju, dan pred odlazak na hemoterapije snimio kaver kao čestitku za 20 godina braka.
Ta pesma je ideja moje doktorice, Ane Laušević gastrohepatologa, ona me sa ekipom sa gastro odeljenja i hirurzima dr Dragoslavom Trifunović i dr Anđelom Ožegović održavaju punih 12 meseci … a Pavle Milošević i ja smo sproveli sproveli u delo snimanje kavera. Napokon sam počeo sa hemioterapijom, pa uz Božiju pomoć idem do izlečenja. Snimio sam ovaj kaver, jer ko zna kakav ću biti tokom i posle terapija. Ali ne dam se -rekao je Đura za Grand i dodao: Kaver je poklon ženi za 20 godina braka!
Đalinac ne skriva da najveću snagu u teškim trenucima dobija upravo od porodice, supruge i četvoro dece koja su mu najveća podrška i motivacija da opaku bolest što pre pobedi.
Trenutno sam na hemoterapijama, preuzeo me je dr Kočić Željko onkolog. Teško je, ne mogu da kažem da nije, ali život mi je tako odredio, izdržavam i ne razmišljam, dobro je, ovde su i doktori i medicinske sestre predivni, olakšavaju mi i oni koliko mogu. Svi su pažljivi i dobri, ali bez moje porodice ne bih sve ovo izdržao. Nadam se da će sve dobro proći i ako budem mogao da snimim najavljenu pesmu i za novogodišnje praznike. Živim za moju porodicu i muziku, koliko mogu predajem se muzici a porodica me drži da ne padnem, priča Đalinac, koji se trenutno nalazi u bolnici.
Đura se već dugo bori sa bolešću, ali ni u jednom trenutku nije odustao.
Držim se, moram! Doktorka kaže da postoji mali tumor, ali da nije agresivan i da je na vreme otkriven. Inače dijagnoza je Adenokarcinom peritoneuma, ali izgleda da je to metastaza adenokarcinoma, najpre gornjeg dela digestivnog trakta. Imao sam sreću što nije na drugom mestu, inače bih odavno bio mrtav. Hemoterapija će, nadam se, uništiti tumor i sprečiti da dalje napreduje, možda će me i operisati, videćemo vremenom, rekao je Đalinac.
Uprkos životnim nedaćama Đura ne skida osmeh sa lica.
Moram da ostanem pozitivan, držim se za sad dobro. Nemam bolove, što je najvažnije, samo kad voda nadođe, onda teško funkcionišem. Desi se da ne mogu da spavam duže od dva sata noću, jer još spavam u fotelji, još ne mogu da legnem u krevet. To mi je najgore, evo već deset meseci spavam u fotelji. Najgore je što ne mogu da opustim leđa i što ne mogu kao čovek da legnem. Ma, samo da završim ova još tri snimanja i da počnem sa terapijom. Krećem se, jedem, idem u toalet sam,vozim auto ,ali sve je to sa trideset posto snage… priča Đalinac.