Da li ste za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka od 90 dana?

Zvaničan razlog ukidanja bio je veća motivacija i efikasnost vojnika koja bi se postigla time što bi vojsku služili samo oni koji to žele.

Konačnu odluku o obaveznom vojnom roku koji je kao mogućnost najavio predsednik Srbije doneće nova vlada i novi saziv Skupštine Srbije nakon šire javne rasprave, pa bi samim tim prvi regruti u kasarne mogli najranije 2023. godine.

Obavezno služenje vojnog roka ukinuto je gotovo jednoglasno 2010. godine. Od 135 poslanika za ovaj predlog glasalo je čak njih 133.

Zvaničan razlog bio je veća motivacija i efikasnost vojnika, koja bi se postigla time što bi vojsku služili samo oni koji to žele.

Danas smo na pragu da ovu odluku poništimo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da će njegov predlog biti da se uvede obavezan vojni rok od 90 dana.

Naveo je i da je vojna neutralnost želja Srbije i da će država ostati na toj politici.

 Svaki čovek, svaki muškarac može da posveti svojoj zemlji 90 dana, to nije ni 365 dana, nije ni šest meseci, a na nadležnim vojnim organim je da nam pokažu računicu koliko bi nas to koštalo – kazao je Vučić.

On je rekao da smatra da se vojnim rokom stiče odgovornost: „Time se stiče obaveznost, time muškarci dobijaju na zrelosti, da nauče šta je rodoljublje, šta je posao, obaveza.“ Dodao je da je „na nadležnim organima i parlamentu da to prihvate ili odbiju posle duge i ozbiljne rasprave.“

Služenje vojnog roka u Srbiji inače ima dugu tradiciju, još od stvaranja stajaće aktivne vojske krajem 19. veka.

– Odlazak u vojsku je bio deo života i u miru i u ratu i svojevrstan osećaj obaveze i pripadnosti državi Srbiji. O tome svedoče brze i uspešne mobilizacije 1912‒1914, kada je stvoren i veliki broj prekobrojnih pukova koji su bili deo Srpske vojske – pisao je istoričar dr Bojan Dimitrijević, i bivši pomoćnik ministra odbrane.

U Jugoslovenskoj (narodnoj) armiji služenje vojnog roka od prvih godina posle Drugog svetskog rata imalo je ulogu svojevrsne škole za stvaranje „novog čoveka”, kako je 1945. u svom programskom tekstu u „Borbi” naveo Milovan Đilas. U toj „armiji novog čoveka”, regruti sa svih strana Jugoslavije su decenijama dobijali različita znanja i obrazovanja: od opismenjivanja, preko privikavanja na život u kolektivu do osvajanja različitih specifičnih znanja, od kojih je dobijanje vozačke dozvole bilo posebno prestižno.

Od 40 evropskih zemalja, tradicionalni vojni rok postoji u 14 – Rusiji, Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Danskoj, Austriji, Švajcarskoj, Litvaniji, Estoniji, Belorusiji, Ukrajini, Grčkoj, Turskoj i Kipru, a on u tim zemljama najčešće traje od šest do 12 meseci.

A šta vi mislite, da li je vreme da se obavezno služenje vojnog roka vrati?

Pratite nas na našoj Facebook, Instagram stranici i Twitter nalogu.