Da li se obrazovanje isplati?

Usled dugogodišnje krize, rasta nezaposlenosti, kao i sve većeg raskoraka između obrazovanja i realnih potreba tržišta, pa i očekivanja građana da bi po završetku školovanja automatski trebali dobiti posao “u struci”, s pravom se pitamo – isplati li se u školovati?

Mladi bi ljudi tokom školovanja trebali primati jednu osnovnu poruku – da se ispati školovati, učiti i sticati nova znanja.

Prosečna zarada fakultetskih obrazovanih u Srbiji je nekih 97.958 dinara, dok oni sa srednjom stručnom spremom u proseku mesečno zarade u proseku zarađuju 39.455 dinara, prema objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku. To je skoro dva ipo puta više, što bi trebalo da ide u prilog tezi da se i kod nas obrazovanje ipak ceni.

Oni koji još u srednjoj školi planiraju da upšu fakultet, ređaju odlične ocene i planiraju, znaju da fakultetska diploma ne donosi bahaćenje po svetskim poznatim plažama, automobile za kojim se okreću po gradu ili neka gala filmska dešavanja. Ovakva deca, nisu ispunjena maštom već realno streme boljem životu, žele da rade posao koji vole, da omoguće sebi da žive bolje od velike većine ljudi. I to dovoljno bolje, strogo finansijski.

Iako do fakultetske diplome nije lako doći, potrebne su najmanje četiri godine dodatnog učenja, a uz sve to i košta, očigledna je razlika u zaradama u korist školovanijih.

Dugoročno gledano, međutim, školovanje se isplati, jer statistički podaci pokazuju da u gotovo svakoj zemlji na svetu oni koji imaju fakultetske diplome imaju veće šanse da se brže i bolje zaposle, a zarade su negde i do dva čak i tri puta više kod onih sa visokim obrazovanjem u odnosu na one koji imaju u radnoj knjižici upisanu srednju školu.

Kod nas je najviši prosek plata među zaposlenima sa srednjom školom u sektoru informisanja i komunikacija i iznosi oko 93.000 dinara. U istom sektoru sa fakultetskom diplomom prosek je gotovo 160.000 dinara.

Nešto malo iznad minimalca, oko 34.000 dinara prosečno zarađuju oni sa svršenom četvorogodišnjom srednjom školom u sektorima usluga i smeštaja i ishrane i uslužnih delatnosti, dok oni sa završenim fakultetom u ovim sektorima zarađuju 68.000, odnosno 72.000 dinara – duplo više.

I dok sa srednjom školom prosečna zarada ni u jednom sektoru ne prelazi 100.000 dinara, zarade iznad ove cifre za one sa fakultetskim diplomama su u zdravstvu, prerađivačkoj industriji, snabdevanju energijom i vodom, trgovini, građevinarstvu, administrativnim i uslužnim delatnostima i finansijama.

Međutim, nije u svim sektorima podjednako dobro, najmanje plaćeni su prosvetni radnici. Diplome u obrazovanju vrede tek 69.000 dinara, svega toliko je prosečna plata fakultetski obrazovanih.

To znači da od prosvetnih radnika koji su završili fakultete u Srbiji bolje zarađuju oni sa srednjom školom zaposleni u sektorima rudarstva, finansija, informisanja i komunikacija, kao i snabdevanja električnom energijom.

Ipak, ulaganje u ljude i njihovo znanje jeste pretpostavka svakog društva. Bez osposobljenih i obrazovanih ljudi nema ekonomskog razvoja bilo koje zemlje.

Danas omladina razmišlja na različite načine, zavisi od roditelja, društva, odluke donose na osnovu okruženja. Srećom, velika većina, smatra da nije bitno šta studira već šta nauči, i dali se to znanje može naplatiti. „Možeš završiti fakultet sa svim devetkama i završiti na benzinskoj pumpi, a možeš završiti školu za kuvara i završiti kao CTO u Londonskom startapu(true story). Fakultet donosi dve velike prednosti. Prva, stvaranje relevantnih poznanstva u struci, tzv. networking, koji će ti olakšati pronalaženje posla. I druga, stvaranje radne navike. Ako uspeš da izguraš školovanje u dogledno vreme, šanse su da ćeš naučiti kako sam da učiš kasnije, a to će ti pomoći u napredovanju, koju god struku odabrao. Na kraju, ako si dobro usmeren i jako motivisan, uspećeš i bez fakulteta. Ali ne bih ga tako olako otpisao kao beskorisnim“.