Zbog nasilnih učenika: Zahtev da nastavnici dobiju status službenog lica
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije zatražila je danas od Vlade Srbije da nastavnici dobiju status službenog lica i da se hitno promeni zakonska regulativa.
„Od ministra prosvete tražimo da ozbiljno shvati situaciju, a od Vlade Srbije da se trgne iz sna u kojem je sve bitnije od obrazovanja“, navodi se u saopštenju.
Kako se navodi, USPRS je više puta tražio promene obrazovnih zakona i pravilnika i insistirao da se problemi rešavaju i predlagao i vodio akciju „Stop nasilju u školama“.
U saopštenju se dodaje da deca dobijaju jasnu poruku da se zbog nasilja ništa neće desiti, „osim slave na društvenim mežama“, a da se nastavnici boje za zdravlje i život.
U školama u Srbiji atmosfera postaje gotovo nepodnošljiva: profesori jedva istrpe uvrede učenika, a slučajevi fizičkog obračunavanja đaka s nastavnicima postanu poznati u javnosti tek kada ih neko „okači” na Internet.
Ovo nije prvi put da prosvetni radnici traže status službenog lica.
Još 2008. godine počeli su da stižu zahtevi za status službenog lica. Tada je učenik osmog razreda u jednoj novosadskoj Osnovnoj školi usred časa nasrnuo na nastavnicu likovnog vaspitanja i, prema nekim pričama, zapretio joj bacanjem Molotovljevog koktela. Iste godine jedna učenica udarila je profesorku mobilnim telefonom. Na Internetu svojevremeno je kružio video-zapis na kojem je zabeleženo kako usred časa učenik vadi nož iza leđa profesorke. Od tada pa do danas sve se češće pojavljuju video snimci napada na nastavnike ili tuče đaka u školskim dvorištima ili nakon završenih časova.
Da li prosvetni radnici treba da dobiju status službenog lica?
Status službenog lica traže mnogi, sudski veštaci, zaposleni u zdravstvu, prosvetni radnici, zaposleni u EPS na isključivanju struje, taksisti, vozači GSP, novinari…
Status službenog lica imaju pripadnici policije i sličnih službi, koji su u neposrednom kontaktu s prekršiocima zakona.
Prosvetni radnici jesu povremeno meta napada, ali rade, pre svega, sa „normalnim” građanima. Osim toga, taj status ne podrazumeva samo da neko bude zaštićen od napada nego i da ima ovlašćenja za primenu sile.
Naš zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela kaže da lice koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon. Prema maloletnom učiniocu krivičnog dela mogu se primeniti jedan ili više vaspitnih naloga za krivično delo, piše u Zakonu. Vaspitni nalog prema maloletniku može primeniti nadležni javni tužilac za maloletnike ili sudija za maloletnike. Uslovi za primenu vaspitnog naloga su: priznanje krivičnog dela od strane maloletnika i njegov odnos prema krivičnom delu i oštećenom. Svrha vaspitnih naloga je da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavi postupak, odnosno da se primenom vaspitnog naloga utiče na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi činio krivična dela.
Pravnici smatraju da ni prosvetni radnici neće dobiti status službenog lica u skorije vreme. 2019. godine je izmenjen kriviči zakonika gde je proširen status službenog lica na javne izvršitelje i javne beležnike. Zakon treba da prati ono što se dešava na terenu.
Možda je jedno od rešenja da nastavnici dobiju konkretniju zaštitu u krivičnom zakonu.
Nastavnici smatraju da su roditelji dužni da vaspitavaju svoju decu a da je zadatak nastavnika da dobro vaspitanje roditelja nadograde. Prosvetni radnici danas više nemaju autoritet, to je prošlost. Neki nastavnici teško izdržavaju da održe sledeći čas. Odlazimo kući premoreni, kao da smo tri dana bez prestanka u učionici, sve je manje volje. Nisu pre nastavnici bili bolji, to je rečenica koja se najčešće čuje među roditeljima, nastavnici su isti, promenilo se društvo, promenila su se vrednovanja dece, ko je kako obučen, kakav mobilni ima, novac je važan, ko su roditelji i slično. To, smatram, dolazi iz kuće, mi pokušavamo da utičemo ali kod starijih đaka je to teško. Nisu oni krivi, krivo je društvo na prvom mestu. Roditelji bi danas trebalo da više vode računa šta njihova deca kače na društvene mreže, često direktno sa časova. Vremena se menjaju, svesni smo i mi da treba da učimo, sve je više „besne“ dece, i mi učimo kako da reagujemo na takvu decu. Ipak, mi smo odrasli i tako treba da reagujemo. Obaveze i prava nastavnika su definisane, vreme je da se definišu i obaveze đaka i roditelja, smatra jedna sremskomitrovačka nastavnica.
