Uprkos krizi tržište nekretnina ne miruje i po svemu sudeći ne nazire se momenat kada će cene krenuti da padaju. Iako to najviše priželjkuju oni koji planiraju i žele da kupe stan, realnost je drugačija. Tržište pokazuje svoje mehanizme i da bi se to dogodilo prvo mora da dođe do usporavanja rasta, sledi stagnacija, pa tek onda pad cena, kaže u razgovoru za Biznis.rs ekonomista i osnivač portala „Kamatica“ Dušan Uzelac.
I dok prvi put posle više od jedne decenije Evropska centralna banka (ECB) najavljuje povećanje kamatnih stopa, što direktno može da se odrazi na evroindeksirane kredite, mnogi građani sa strepnjom razmišljaju o podizanju stambenog kredita i u nedoumici su koliko je pogodno vreme za dugoročno zaduživanje.
Glavni savet građanima je, kako ističe Uzelac, da ne gledaju kakva je bila cena pre nego što su se odlučili za kupovinu nekretnine, jer to što je nešto bilo jeftinije i da li će ikada biti skuplje ne treba da utiče na odlučivanje.
“To je slična situacija kao, primera radi, sa gorivom. Ako danas morate da putujete negde, onda morate da sipate gorivo, nebitno da li je ono istorijski bilo jeftinije ili će u budućnosti biti skuplje. Racionalno je razmišljanje da li je skupo ili jeftino, ali ako vi time kupujete kvalitet života i krov nad glavom ili da biste od podstanara postali vlasnik, a imate poverenja u sebe da možete da isplatite zajam za 20 godina, onda je pravi momenat za kredit. Kada to odlučite, sledeći korak je da tražite najpovoljniju opciju na tržištu”, ističe Uzelac.
On smatra da je ispravan pristup da se stambeni kredit uzme upravo onda kada je čovek siguran da može da ga otplati i da život pod kreditom u otplati ne predstavlja problem za finansijsku egzistenciju.
“Tek kasnije ide pronalazak adekvatne nekretnine, koja je povoljna i odgovara potrebama i kvalitetu života. Tu upravo govorimo o emotivnoj, a ne racionalnoj odluci”, kaže Uzelac.
Jeftin kredit ne postoji, savet građanima da pregovaraju
Jeftin kredit ne postoji, kaže naš sagovornik i dodaje da je to iluzija i najčešći trik banaka koji koriste kako bi klijent došao baš kod njih. Tako građani tek kada uđu u priču saznaju da ne mogu da dobiju najpovoljniju ponudu i da će ipak dobiti neku drugu, što ih vraća na sam početak.
„Kredit ima dve komponente, to su cena i uslovi. Tek kada zadovoljite osnovne uslove koje banka zahteva, kao što su zaposlenje, da niste u docnji i da vam je iznos plate zadovoljavajući, tek onda dobijate cenu. Zapravo, to je trgovina uslovima. Ako vi kao klijent banke možete da ispunite uslove dobićete nižu kamatnu stopu”, navodi Uzelac.
“Druga stvar je pregovaranje. Za to postoji prostor, samo morate da budete svesni da nešto kupujete, a ne da vam banke svoj proizvod prodaju. Tu se fokus stavlja na poznavanje osnovnih stvari koje se tiču finansija i kredita. U protivnom će vam prodati ono što se njima najviše isplati. Zato kažem – kada jasno definišete šta želite, koliki iznos kredita, kolika hoćete da vam bude rata, preko kojih granica ne želite da idete, šta nudite u razmenu, onda možete da budete ljuti kupac, onaj koji zastupa svoj novac i može da odabere šta će da kupi, a ne da uzima ono što mu prodaju”, ističe on.
Ko podiže cene nekretnina?
Komentarišući način kupovine nekretnina i činjenicu da se one pretežno uzimaju za keš, a manje iz kreditnih sredstava, Uzelac objašnjava da se upravo tako aktivira tržište jer kada cene porastu i oni koji su razmišljali da prodaju stan i bili “na klackalici” prodaju svoje nekretnine.
“Na taj način aktivira se krug, jer onaj ko proda nekretninu najčešće ‘ode’ sa parama u novu. To pravi tržište i broj transakcija. Sa druge strane, predstojeća očekivanja, koja su već sada relanost kada je reč o inflaciji, mnogima pružaju opciju da novac sačuvaju u nekretninama. Tako podižu cenu onima koji hoće da kupe svoj dom, zato što oni ne kupuju nekretninu za dom već samo ‘parkiraju’ novac do nekih lepših dana. To je ono što kvari priču na nivou tržišta”, kaže Uzelac.
Autor: Marija Jovanović Biznis.rs
