SREMSKA MITROVICA Ana Gomboš ima 15. godina i na putu je da postane zavarivač – profesionalac.
Kada biste negde slučajno sreli Anu Gomboš, lepu i doteranu, mogli biste da pomislite kako je upravo sišla sa modne piste, ali sasvim sigurno nikada ne biste pogodili da je ona upravo stigla iz škole gde se učila zavarivačkom poslu.
Ali Ana je već navikla da ljudi sa čuđenjem gledaju na njen izbor zanimanja, svakodnevno se s tim sreće, međutim njen izbor je logičan, tako ona kaže, u njenoj porodici je ovaj posao tradicija: „ Odlučila sam se prvenstveno za školu ”Nikola Tesla“, moja porodica se dugo bavila ovim poslom, bili su zavarivači. Ja sam se videla u tome. Moj stariji brat se bavi bravarijom tako da sam se sa bravarijom susrela kao jako mala. Učili su me, meni je bilo zanimljivo ali su mi takođe rekli da su to muške stvari, već tada mi se polako dopadao ovaj zanat“.
Nakon što je završila snovnu školu Branko Radičević u Kuzminu, Ana nije imala dilemu , ljubav prema „majstorisanju“, koju je još kao devojčica prepoznala u sebi, prevagnula je i ona upisuje školu ”Nikola Tesla“, smer bravar-zavarivač.
Da se našla na mestu koje važi za „muški teren“ bilo joj je jasno već na prvom ulasku u učionicu, kada je videla da u grupi od 24 dečaka ona je bila jedina devojčica. To je nije obeshrabrilo.
I pored toga što Ana nije prva kao žensko u ovom poslu, nekoliko žena koje se bave zavarivanjem pokazale da su majstori svog zanata, predrasude i dalje postoje. „Kada sam krenula u školu, na praksi smo počeli sa sečenjem i turpijanjem, popuštali su mi jer sam žensko, ubrzo, shvatili su da mogu da radim isto što i oni i da smo jednaki. Imam manju i spretniju ruku, neke stvari brže uradim, lakše pomeram pištolj, imam mirniju ruku. Ljudi se čude na moju profesiju, ja to zanemarujem, ovo je nešto što volim“.
U muškoj ekipi Ana se odlično snašla. Smatra da povlastica ne treba da ima, drugari u školi je cene zbog onog što je naučila i kako se snalazi u poslu. Ovaj zanat je fizički težak, ali tu nema onog deljenja, na recimo muški i ženski posao. Jednostavno ili znaš ili ne znaš. „Ozbiljnije sam počela da radim na praksi, mislila sam da će mi učenje biti teško , mašinski materijali je na primer predmet za koji nisam ni znala da imamo. Malo mi je teže preneti metal, aparat je takođe težak, neke stvari moram da odradim sa obe ruke“.
Ana se i našali na svoj račun, kaže da treba da počne da trenira u teretani. Naravno, to je samo šala, jer njoj ovaj posao ide od ruke a ima i velike planove.
Predstoji mi još mnogo rada i učenja i idem prema tome da postanem profesionalac u ovom poslu – kaže s osmehom Ana koja je devojkama toplo preporučila zavarivački zanat koji je, kako kaže, uvek kreativan i ni malo dosadan. A ima i perspektivu, ne samo u Srbiji već i u mnogim drugim zemljama.
Za sada, Ana uči i planira. „Vanredno ću upisati četvrtu godinu ovog smera a u planu imam da napustim zemlju, želim da naučim zanat i odem odavde.”
