Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi obeležava se 14. juna od 2005. godine po odluci Svetske zdravstvene organizacije, u znak sećanja na dan kada je rođen austrijski biolog dr Karl Landšajner (1868-1943), koji je zaslužan za otkriće ABO sistema krvnih grupa kod čoveka, za šta je 1930. godine dobio Nobelovu nagradu.
Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi obeležen je svečanom dodelom plaketa ovim humanim ljudima.
„Pre svega, hvala vam što dajete krv ni ne pitate kome, kada, ni zašto, ni šta ja imam od toga, darujete ono najvrednije što imate, darujete nekome život. Isto tako zahvaljujem se i svima onima koji svojim angažovanjem doprinose da se akcije davanja krvi organizuju uspešno, na način kako se godinama u našem gradu organizuju, pre svega tu mislim na volontere i saradnike Crvenog krsta. Čestitam vam dan dobrovoljnih davalaca krvi, želim vam dobro zdravlje i još mnogo humanih akcija.” rekao je Dražen Riđošić načelnik Gradske uprave za socijalnu, zdravstvenu i zaštitu životne sredine.
„Svake godine iskoristimo ovaj datum da dodelom priznanja Crvenog krsta Srbije dobrovoljnim davaocima krvi na simboličan način ukažemo poštovanje za njihovu humanost. Naši Mitrovčani, sugrađani, dobrovoljni davaoci krvi tokom prošle godine koja je bila obeležena pandemijom koronavirusa, u specifičnim uslovima odazvali su se na sve redovne akcije dobrovoljnog davanja krvi. Bile su organzovane 33 redovne i tri vanredne akcije. Svojim odazivanjem, prikupljanjem i darivanjem krvi prikupljanjem potrebnih količina krvi učinili su da Sremska Mitrovica tokom prošle godine bude jedna od retkih sredina gde nije zabeležen pad dobrovoljnom davalaštvu krvi. Prikupljeno je 2094 jedinice što čini 2,64% u odnosu na ukupan broj sugrađana.” rekla je Tatjana Jovančević sekretar Crvenog krsta Sremska Mitrovica.
Vjerka Pacula danas je dobila priznanje za 50 i više puta datu krv: „Juče sam dala 51. put krv, drago mi je da sam pozvana na ovu svečanost. Na dobrovoljno davanje krvi navelo me, prvo iz srednje škole, iz maturantske klupe da dobijem ta dva dana slobode. Posle me inspirisala moja baka koja je takođe bila dobrovoljni davalac krvi i 1970. godina je pisalo o njoj u lokalnim novinama, pa sam se divila kako je to dati krv i preživeti. Sticajem okolnosti sam tako krenula, kad sam zasnovala radni odnos i krenule to svojim tokom, spontano do 50. puta. U kući smo istog stava, porodično dajemo krv, dobrovoljni smo davaoci krvi suprug je bio ali zbog bolesti je sprečen, ne može više. Krv daje stariji sin, a mlađeg ćemo motivisati. Nastaviću dokle god budem mogla, mojih pet minuta nekom znači život.”
