Građani 16. januara izlaze na referendum i sa „da“ ili „ne“ odgovaraju na pitanje: „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“.
Dok nadležne institucije poručuju da je pitanje jasno definisano, tiče se samo reforme u oblasti pravosuđa, građani, većina, čini se, i dalje ne zna zašto se izlazi na referendum, o čemu glasamo i šta nam potvrđivanje odnosno eventualni neuspeh donosi.
Sve planirane izmene članova našeg Ustava nalaze se u Aktu o promeni Ustava Republike Srbije. Dokument na 29 strana sadrži izmene, dopune, zamene i obrisane članove i delove članova Ustava, a sve izmene tiču se oblasti pravosuđa – kako se imenuju sudije i tužioci, ko ih imenuje, ko se manje ili više pita, koliko traju mandati, ko je i kada smenjiv i ostala pitanja s kojima građani ni u postojećem Ustavu nisu bili dovoljno upoznati.
Ovim referendumom, potvrđeno od strane svih nadležnih, menja se isključivo i samo način izbora sudija, predsednika sudova, tužilaca i njihovih zamenika. Konkretno, menja se način na koji se sudije i tužioci biraju, a novo je to što će ih ubuduće birati Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaca, dok u izboru, ako promene budu usvojene, neće direktno učestvovati Narodna skupština.
Skupština će, ukoliko referendum uspe sa većinskim „da“ i Ustav bude izmenjen, većinom od dve trećine glasova svih poslanika birati četiri člana Visokog saveta sudstva, četiri člana Visokog saveta tužilaštva i Vrhovnog javnog tužioca, a odlučivaće i o prestanku njegove funkcije.
Među ključnim novinama je promena uloge Skupštine u postupku izbora nosilaca pravosudnih funkcija, odnosno izuzeća iz dosadašnjeg postupka izbora sudija i zamenika javnih tužilaca, kao i izbora predsednika Vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova u državi. Narodna skupština će i dalje da bira po četvoro članova pravosudnih saveta (Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva) koji neposredno biraju sudije, tužioce i predsednike sudova.
Skupština će izmenama izaći iz direktnog izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednika sudova, Republičkog javnog tužioca, javnih tužilaca, sudija i zamenika javnih tužilaca. Vrhovni kasacioni sud zvaće se Vrhovni sud i njegov rad će biti detaljnije regulisan određenim zakonom. To će biti situacija i sa mnogim drugim pitanjima koja se menjaju i „iznose“ iz nadležnosti Ustava, a prebacuju na zakone. Sudije koje prvi put stupaju na dužnost, po važećem Ustavu, imaju mandat oročen na tri godine, takozvane probne godine. To više neće biti slučaj već će njihov mandat biti stalan, do penzije ili razrešenja.
Promene „kače“ i tužilačke funkcije, pa će se dosadašnji zamenici nazivati javnim tužiocima, a njima nadređeni biće glavni javni tužioci. Funkcija javnog tužioca trajaće do penzije, a glavni javni tužioci kao i do sada biće birani na period od šest godina. Sve tužioce umesto Skupštine biraće Visoki savet tužilaštva.
Predviđena je i promena naziva Državnog većа tužilaca u Visoki savet tužilaštva, koji će činiti 11 članova. Republički javni tužilac od usvajanja Akta zvaće se Vrhovni javni tužilac. Mandat će i dalje trajati šest godina, s tim da isto lice neće moći ponovo da bude birano na istu funkciju. Umesto većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, Vrhovni javni tužilac biraće se većinom od tri petine poslanika. Pored toga, Vlada ubuduće neće biti ovlašćeni predlagač kandidata za ovu funkciju, već će se VJT birati posle sprovedenog konkursa.
Zadržava se odredba kojom se precizira da predsednik Vrhovnog suda ne može da bude dvaput na toj funkciji. Prema izmenama, Visoki savet sudstva je nezavisan državni organ koji obezbeđuje i jemči nezavisnost sudova, sudija, predsednika sudova i sudija porotnika.
U planiranim izmenama je sastav Visokog saveta sudstva. Činiće ga od 11 članova Visokog saveta tužilaštva biti Vrhovni javni tužilac, ministar pravosuđa i četiri istaknuta pravnika, koje bira Narodna skupština, što, čini se, ostavlja prostor za politički uticaj na njihovu funkciju i dalji izbor tužilaca.
Ko su istaknuti pravnici? Prema opisu u aktu o promeni Ustava, to će biti pravnici sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, odabrani na javnom konkursu. Prvobitno će skupštinski odbor da odabere osam kandidata za „istaknute pravnike“, a potom će dve trećine narodnih poslanika odabrati četvoro najboljih. „Ako Skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom, preostale članove posle isteka zakonom određenog roka između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova“, navodi se u novom rešenju. Dakle, jedini uslov za „istaknutog pravnika“ je radni staž, a ukoliko Skupština bude odugovlačila sa svojim delom posla, ove članove Visokog saveta sudstva odabraće prvi čovek Skupštine Srbije u konsultacijama s pomenutim članovima komisije.„Predsednici sudova ne mogu biti birani u Visoki savet sudstva. Član Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skupština mora biti dostojan te funkcije. Član Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skupština ne može biti član političke stranke. Ostali uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijom člana Visokog saveta sudstva kojeg bira Narodna skupština uređuju se zakonom“, navodi se u izmenama koje će biti usvojene ukoliko referendum „uspe“ sa najviše glasova za opciju „da“.
Šta ako referendum „ne uspe“ Ukoliko referendum o promeni Ustava ne uspe – evropske integracije Srbije će biti zaustavljene – rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ranijoj izjavi i objasnio da će ćemo dobiti ocene da nismo napredovali u vladavini prava.
„Republika Srbija se pre dvadeset godina opredelila da krene putem evrointegracija. Na tom putu je između Republike Srbije, s jedne strane, i Evropske unije i njenih članica, s druge strane, zaključeno više međunarodnih ugovora. Ujedno, obe strane donele su i nekolicinu jednostranih akata sa ciljem definisanja procesa pridruživanja i pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji“, piše u aktu.
Raspisivanje ovog referenduma prate i kritike oko ukidanja cenzusa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, što je zabluda, jer je cenzus ukinut usvajanjem Ustava 2006. godine. Novina u Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, u odnosu na prethodni iz 1994. koji je izmenjen i dopunjen 1998. godine, jeste upravo ovaj referendum, jer Zakon iz 2006. godine nije upodobljen sa ustavnim odredbama iako je trebao da bude. Da se u međuvremenu raspisao referendum po starom zakonu, bio bi oboren na Ustavnom sudu.
Gde se glasa?Glasanje se obavlja u nedelju, 16. januara na biračkim mestima koji su definisani širom Srbije, a u skladu sa prebivalištem svakog zainteresovanog građanina. Gde tačno glasate možete da proverite OVDE. Građani koji iz zdravstvenih razloga nisu u mogućnosti da na predstojećem referendumu glasaju na biračkom mestu mogu da prijave Gradskoj izbornoj komisiji da će glasati van glasačkog mesta.
