Zagađenje vazduha u Sremskoj Mitrovici: Koliko građani znaju, a šta stručnjaci kažu? Šta kažu u Metalferu?

8,3K

Tema koja je u prethodnom periodu drmala javno mnjenje u Srbiji – zagađenje vazduha u medijima je tretirana kao i bilo koja druga problematika društva.

Zagađenje vazduha u Srbiji potiče iz niza izvora i ne predstavlja boljku novijeg datuma. Sivi dim koji obavija grad, mračniji i zlokobniji od magle, čest je zimski prizor u Srbiji poslednjih godina, čim temperatura malo padne i peći prorade.

Smog okupira gradove, mnogi se žale da udišu čađ, oprani veš dobije tamnosivu patinu, a medije preplave vesti o tome da se, na primer, gradski  vazduh nekoliko gradova bore za titulu najzagađenijeg u svetu tog dana.

Sve dok u spas ne dođu vetar košava i njene kolege, svi samo pričaju o zagađenju, PM 10 i PM 2,5 česticama – sitnoj prašini u vazduhu – i strategiji kako se od svega zaštiti.

Izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da oni najviše potiču od termoelektrana, gde se koristi ugalj, kao i od individualnih ložišta.

Glavni uzrok zagađenja vazduha u Srbiji činjenica da se 70 odsto električne energije dobija iz lignita, vrste uglja lošeg kvaliteta, kažu stručnjaci. On, proizvodi veliku količinu prašine, pepela i sadrži mnogo toksičnih materija. Stručnjaci ističu i da na lokalu veliki uticaj imaju i mala ložišta.

Tu se, kako navodi, koriste svakakve vrste uglja, a najveći problem su ljudi koji „lože sve i svašta da bi se ogrejali – loša goriva i đubre“.

Prema rečima stručnjaka, Srbija „zimi ima manjkove energije“, sprema se da do 2025. godine poveća korišćenje energije iz obnovljivih izvora na 27 odsto, ali i da otvori nove površinske kopove za ugalj.

Iako se kao krivci za ovo stanje najčešće navode termoelektrane državne Elektroprivrede Srbije (EPS) ili gradske toplane, ipak osim energetskih postrojenja koja se navode kao emiteri štetnih supstanci, jedinjena i stotine industrijskih postrojenja širom zemlje takođe doprinose da građani Srbije dišu težak i zagađen vazduh, ali i problem zgađenja je i grejanje tokom zimskog perioda, domaćinstva se greju na ugalj koji izgleda više ne prolazi adekvatne kontrole kvaliteta.

Predstavnici vlasti u Srbiji više puta su do sada isticali da zagađenje vazduha nije problem od juče, već višedecenijski i tvrde da su već mnogo toga učinili da stanovnici zdravije dišu.

Ono šta ekološka udruženja danas traže su: da Agencija za zaštitu životne sredine vrati gornju granicu kategorije indeksa kvaliteta vazduha za PM čestice na prethodno važeće vrednosti – odnosno sa 55 na 44 mikrograma po kubnom metro, da se preusmeri kupljeni uređaj za prećišćavanje vazduha iz državnih i lokalnih institucija u vrtiće škole i bolnice da se zabrani prodaja neadekvatnih energenata za ložišta u domaćinstvima

Kakva je situacija u Sremskoj Mitrovici?

Sudeći po očitavanju mernih stanica kvalitet vazduha u našem gradu je opasan po zdravlje. Očitavanje se vrši sa senzora postavljenog u ulici Novi šor i u ulici Maksima Gorkog. U pitanju je stranica Klimerko

Zagađenje vazduha u Srbiji potiče iz niza izvora i ne predstavlja boljku novijeg datuma.

Jedan od zagađivača, pojavljuje se u nekim navodima po društvenim mrežama i u Sremskoj Mitrovici.  U pitanju je Metalfer iz Sremske Mitrovice.

Među emiterima teških metala ranijih godina pominjale su se četiri livnice,među njima i Metalfer iz Sremske Mitrovice. Već nekoliko godina, kada je u pitanju emisija metala u vazduhu je drugačija, sada se nalazi u granicama dozvoljenog, pokazuju merenja, a u skladu sa integrisanom dozvolom. Metalfer je danas po emisijama  daleko ispod ostalih livnica koje prednjače kao zagađivači. Svakodnevno se radi na poboljšanju uslova proizvodnje i već sledeće godine, ova firma, u januaru zbog redukcije emisije CO u planu je velika investicija izgradnje sobe za sagorevanje, koja bi svela ove brojke na minimum. Metalfer, kada su u pitanju kriterijumi zagađivanja, oni su danas izjednačeni sa kriterijumima Evropske Unije.

“Dozvoljena granica za CO (ugljen-monoksid) je 100 mg/Nm3. Mi smo ispod granice sa izmerenom vrednošću od 89,6 mg/Nm3. Ugradnjom sobe za sagorevanje, emisiju CO ćemo redukovati na ispod 20 mg/Nm3. Realizacija investicije je planirana za januar 2022”, navodi direktorica Jelena Zakonović, diplomirani ekonomista.

Kako radi Metalfer?

„Pre svega u skladu sa Zakonom, ovakve proizvodnje u Srbiji moraju da poseduju integrisanu dozvolu koju najstrože propisuje godišnji monitoring koji se sprovodi, tiče se vode, vazduha, zemljišta, buke i svega ostalog. Od oko 200 kompanija u Srbiji, samo oko 15 kompanija ima integrisanu dozvolu. Metalfer je jedna od njih”, kaže Jelena Zakonović, diplomirani ekonomista.  

Sama činjenica da Metalfer ima dozvolu i propisani monitoring, vazduh se kontroliše na polugodišnjem nivou, zemljište koje se kontroliše takođe na šest meseci, buka se kontroliše jednom godišnje, a merenja vrše laboratorije, Zavoda za Javno zdravlje ZZJZ, laboratorija u Ćupriji i Šapcu. Sve laboratorije su akreditovane, a neki uzorci se čak šalju u inostranstvo iz razloga što kod nas nema uslova da se ispitaju neki elementi u Srbiji, kaže Zakonović.

Metalfer Steel Mill je bio greenfield projekat, koji je zasnovan od samog početka na korišćenju najsavremenijih tehnologija, staru valjaonicu smo zatvorili, imamo novu valjaonicu i topionicu koju smo u postupku stečaja otkupili od Sirmiumsteela.

Kako se vrše merenja u Metalferu?

Vrše se zakonska merenja, koja se potom dostavljaju nadležnim organima. Sva merenja su dobra.  Nama je pre svega u centru svesti, čovek kao i priroda.

Sve naše proizvodnje ne zadovoljavaju samo kriterijume Republike Srbije nego i EU koja je propisala strožije kriterijume i onda mi težimo tome da zadovoljimo strožije  kriterijume jer će oni svakako doći u Srbiju, sledeće godine, 2023 ili za pet godina.

“Mi smo izjednačeni sa kriterijume EU, ove godine smo dobili zeleni sertifikat od čuvene Nemačke kuće TUV i taj sertifikat je dobijen tako što su oni godinu dana vršili najstrožiji monitoring kod nas da bi videli kako ide naš proizvodni proces od momenta dobijanja sirovine pa do gotovog proizvoda. Taj zeleni sertifikat u Evropi ili svetu imaju samo po neke valjaonice i topionice”.

Posedujemo sve ISO sertifikate i zaista nam je cilj da u svetu budemo među onima koji proizvode “green steel”, težimo proizvodnji karbon neutralnih proizvoda, jer težimo očuvanju zaštite životne sredine. Na nivou Srbije ne postoje uređene zakone emisije CO2, imate uređene zakone emisije CO, mi imamo norme koje pratimo I koje su u skladu sa zakonom, kaže Zokanović.

Otišli smo korak dalje i krenuli u obračune CO2 koji je niži od propisanog u EU, da budemo spremni kada dođe taj zakon dođe u Srbiju, što se očekuje do 2026. godine. “Kod nas u procesu najveću ulogu igra struja, to je elektrolučna peć i ona topi otpad, u valjaonici imamo prirodni gas koji greje poluproizvode i koristimo 100% struje iz obnovljivih izvora EPS-a. koju plaćamo dodatno. Mi smo recikleri, 100% naše sirovine je čelični otpad, koji topimo, a potom I valjamo u gotov proizvod. Žao mi je što svest ovde nije takva, niko ne barata argumentima i sve su to neosnovane tvrdnje, a onda nas boli nas osećaj nepravde”.

U Metalferu je 530 zaposlenih, niko nije došao da nas pita čime se mi bavimo i kako to radimo. U Metalferu nisu zabranjena pitanja, da je neko došao I pitao, mi bi te ljude sproveli, sve bi im objasnili kao što objasnimo i našim ljudima koji dolaze da se zaposle kod nas. Nemamo šta da krijemo, vrata su otvorena za sva pitanja.

Građane buni i ogroman dim koji se vidi iz dimnjaka Metalfera, o čemu se radi?

“Beli dim je ustvari vodena para, imamo jer se gotov proizvod, prilikom valjanja od 1000 stepeni hladi i to je vodena para koja hladi proizvod.

„Sloj koji nastaje od vodene pare na automobilima je od te vodene pre, koj je lepljiva, to apsolutno nije štetno, imate topionice i valjaonice koje se nalaze u centru grada, mi smo na obodu. Fokus je bačen na nas zbog protesta oko Rio Tinta a potpuno se zanemaruje da smo mi domaći kapital, da imamo 530 zaposlenih, da recimo samo sutra imamo proslavu gde će biti preko 300 dece uzrasta do 10g, imamo stipendije za srednjoskolce I studente, decu zaposlenih. Mi izvozimo do 30% na inostrano tržište, tu je Madjarska, Nemačka, Češka, Austrija, Poljska, region Bosna i Crna Gora i ostalo je domaće. Čak ni čuvene italijanske valjaonice ne prolaze i ne dobijaju sertifikate koje mi imamo, dodaje Jelena Zakonović.

Šta se radi sa otpadom nakon finalne proizvodnje?

Otpad predajemo operaterima ili izvozimo u Bugarsku, tamo postoji postrojenje koje preprađuje taj otpad, taj otpad je jako bogat određenim elementima, mi ne možemo da ga preradimo, pa ga trenutno izvozimo. Težimo ka tome da primenjujemo principe “zero waste policy” te svakodnevno unapredjujemo svoje procese. U zavisnosti od kategorije možete da skladištite otpad od jedne godine do beskonačno godina.

Kada su u pitanju zaposleni, u Metalferu prosečan zaposleni u pogonu u odnosu na prosečnu platu u Srbiji, plata u ovoj firmi je veća za 30%, a uz platu postoje i mesečne stimulacije. “Prošle godine smo učestvovali u programu Moja prva plata, dobili smo deset kandidata od kojih je samo jedna devojka napustila, svi ostali su nakon šest meseci primljeni u regularni poslovni odnos, uključeni smo u proces dualnog obrazovanja i već smo akreditovani i ulazimo u taj program”.

Nikola Zlatković, zaposleni u Metalferu, kaže da je radio pre Metalfera u Sirmiumsteelu. “Postoje velike razlike u samom radu od kad je Metalfer preuzeo Sirmium Steel, a u pitanju su organizacija posla, procesi, briga o životnoj sredini koja je sada u centralnom fokusu svih nas. Ono što je važno nama, zaposlenima je da su plate redovne. Zatvoriti ovakvu firmu, za čega se, čini mi se zalažu samo neki pojedinci, znači zatvoriti ceo grad. Ja od svoje plate hranim četvoro ljudi, a sa nama sarađuju i skoro sve male I srednje firme u gradu. Pomnožite samo zaposlene sa prosečno tri člana porodice, to je skoro 2000 ljudi koji se hrane od Metalfera, da na to ne dodajem I mnoge koji rade sa nama, mi smo domaća firma. Ne vidim razlog za prozivanje Metalfera. Zaboravili smo koliko je firmi radilo u Sremskoj Mitrovici i kako je radilo do sad. Smatram da se samo sakupljaju politički poeni.”

Prema godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2020.godinu vazduh je bio prekomerno zagađen u gotovo svim većim gradovima Srbije.

Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021.godinu, još uvek nije dostupan, a po ranijim izveštajima Građani su udisali vazduh III kategorije u Beogradu, Nišu, Smederevu, Pančevu, Užicu, Kosjeriću, Valjevu, Kraljevu i Novom Pazaru, Zrenjaninu, Zaječaru.

Godišnja granična vrednost suspendovanih PM10 čestica prekoračena je u Novom Sadu, Užicu, Požarevcu i Zaječaru. Godišnja granična vrednost koncentracije PM2.5 čestica zabeležena je u Beočinu, a u Beogradu, Nišu, Smederevu, Kosjeriću, Valjevu, Kraljevu i Subotici i PM2.5 čestica, izveštaj je iz 2020.godine.

U Boru vazduh je ocenjen kao prekomerno zagađen zbog prekoračenja koncentracije SO2 (sumpor-dioksida), takođe merenja iz 2020. godine.

Pojedini mediji su pokušavali da umanje činjenice i prikažu lažnu realnost, dok su određeni mediji i pojedinci želeli da predstave pravo stanje stvari. Na kraju, stanovništvo je došlo do zaključaka na osnovu informacija od istih medija. U anketi koju smo sproveli, građani su jednoglasni : o (ne)preduzetim sopstvenim merama zaštite i niko ne smatra da je ovaj problem od juče.

Ne znam puno o zagađenju, ali vidim da je situacija veoma ozbiljna i to ne samo u Beogradu, nego i okolnim mestima. Nije isto kada se spusti magla zbog vremenskih uslova kao ova magla sa smogom što je bila prethodnih dana. Mislim da su veliki zagađivači automobili jer ih je sve više. Država ta koja mora da pomogne ljudima, da subvencioniše, kako bi se smanjilo zagađenje koje dolazi od odžaka i individualnih ložišta, kaže Jovana (28).

Verujem da je situacija sa kvalitetnom vazduha ozbiljna, a znam samo ono što vidim na vestima. Ne znam da li su glavni zagađivači automobili ili fabrike. Jedino je sigurno da ovaj problem duže vreme postoji, rekao je Marko (33).

Živim na selu, opština Sremska Mitrovica i to što čujem u medijima je to. Sremska Mitrovica nije velik grad ali po onome što čujem i zagađenje se godinama dešava. A ne bih znala ko je glavni zagađivač, ima ih puno. Takva je situacija kod nas u Srbiji generalno. Bila je oduvek, nije ništa novo, dodala je Marija (59).

Aerozagađenje je vrlo ozbiljan problem, a ko je odgovoran za to? Dosta faktora utiče, ali najviše automobili, toplane i fabrike. Ovo je stariji problem koji je vremenom postao intenzivniji, a mere koje se preduzimaju nisu dovoljne da se reguliše, odgovorila je još jedna sugrađanka.

Verujem da je situacija ozbiljna. I prethodnih godina je bilo zagađenja, ali se nije toliko znalo. Nisam sigurna da li su ovo prave cifre koje možemo da vidimo na sajtovima nekih medija. Mislim da su automobili veliki zagađivači, ali moguće da je problem i u velikim zagađivačima kao što su individualna domaćinstva i način na koji se greju i kakve materijale koriste za loženje, rekla je Mirjana (33).

Šta kažu oni koji se ovom temom bave jer ih interesuju zagađenja pa se edukuju na raznim stranicama i prate očitavanja?

Najveći zagađivači jesu termoelektrane koje koriste ugalj, zatim ložišta, saobraćaj, industrija kao takva.

Kako bi se zaštitili, pojedincima se preporučuje da u danima ekstremnog zagađenja izbegavaju šetnju u jutarnjim i večernjim satima, te da se fizičke aktivnosti napolju svedu na najmanju moguću meru.

Ono što su državne institucije dužne da sprovedu jesu kratkoročne i dugoročne mere. Zarad zaštite stanovništva potrebno je dati pravovremene i tačne informicije o zagađanju, kako bi stanovništvo na prvo mestu bilo svesno problema. Postoje i dugoročne mere koje Vlada treba da sprovodi, a koje se odnose na drugačiji pristup dobijanje izvora energije.

Sajt IQAir navodi da je jutros u Sremskoj Mitrovici registrovana PM 2,5 čestica. Ostali gradovi Srbije OVDE

Pratite nas na našoj Facebook, Instagram stranici i Twitter nalogu.

Vreme za novogodišnje čestitke! Čestitajte i Vi na stranici Ozon media! U ovom prazničnom mesecu puni smo dobrih osećaja, želja i poruka. Kako želimo svojim najbližima sve najbolje, tako ne treba da  zaboravimo i naše poslovne partnere, kupce… građane. Nova godina i Božić idealno su vreme da se zahvalimo našim poslovnim partnerima na saradnji, ukazanom poverenju i da im poželimo puno uspeha u radu.

Info redakcija@ozon.rs ili telefonom: 064 659 57 66