Damjan Martinović, rođen 2.8.1982. godine u Šapcu. Prvi uticaj kao i prvi susret sa slikarstvom dobija kroz svakodnevno prisustvo u očevom ateljeu. Četke, boje i platna bivaju vrlo brzo poznati rekviziti, a miris terpentina lako usvojen i omiljen. Posle završene Sremskomitrovačke gimnazije svoje prve pripreme za likovnu akademiju ima uz nadrzor prvo Jelene Sekulić, pa Svetlane Knežević. Iako prvi prijemni prolazi bezuspešno, upis na Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu sledi godinu dana kasnije, tačnije 2002. Prve dve godine biva u klasi Jasmine Kalić, a sledeće tri u klasi Anđelke Bojović. U smiraj 2008. godine diplomira a nedugo zatim postaje i asistent crtanja na Akademiji klasičnog slikarstva na Univerzitetu Educons u Sremskoj Kamenici.
Slika uljanim bojama i neguje klasično slikarstvo za sada bez određenije tematike i stila jer proces istraživanja i sebe i umetnosti neprestano traje..
Damjan Martinović član udruženja ESNAF
“Esnaf“ od osnivanja 1997. godine do danas, dolazi se do zavidnih podataka, da je do sada realizovano 65 izložbi u zemlji i inostranstvu. Osim toga udruženje je održalo, pod svojim pokroviteljstvom, veliki broj kolonija i ukrasilo brojnim muralima grad, koji je po njima postao prepoznatljiv, ali ne samo ovaj grad, već i šire.
Slikarstvo „Esnafa“ slavi život, vraća se prirodi u njenoj iskonskoj lepoti i pojavnosti. Ostaje verno klasičnoj slici i figuraciji, koja je zajednički imenitelj predstavljenih slika, a ostvaruje se na različite načine od stroge hiperrealističke slike do slobodnije inerpretacije viđenog u duhu nadrealizma, magičnog realizma ili ekspresionizma. Poštuje se viševekovni pređeni put u slikarstvu, stari majstori, velikani prošlosti u ovladavanju materijalizacijom.
| (U)D R U Ž E Nj E Godine 1981. pri Domu omladine u Sremskoj Mitrovici (kasnije Centar za kulturu Sirmium Art) osnovan je LIKOVNI STUDIO, pod „dirigentskom četkicom“ slikara Miroljuba Vujičića. Posle dve godine on svoje mesto prepušta slikaru Draganu Martinoviću. Namera je bila da se pruži dodatno likovno obrazovanje svim talentovanima. Osnovna interesna grupa bili su srednjoškolci, ali vrata su bila otvorena (nekada i do ranih jutarnjih časova) svim uzrastima i svim ljudima od duha, bez obzira na profesiju. Okupljanje ljudi takvog profila dalo je rezultate i mimo likovnih aktivnosti. Stvorila se daleko povoljnija klima u kulturi grada. Organizacija LIKOVNOG STUDIJA je bila sve samo ne konvencionalna i stereotipna. Svakome je bilo omogućeno da savlada osnove tehnike i tehnologije (dakle, likovni pravopis) a dalje je svima ostavljeno na volju da nalaze svoj rukopis i pravac. Medjutim, kontakti nisu prestajali sa završetkom radnog vremena. Mnogi polaznici studija su odrasli zajedno i ta neraskidiva prijateljstva traju već skoro tri decenije. Otvorenost te velike porodice doprinela je pridruživanju i već formiranih likovnih umetnika iz drugih sredina, a zajednički imenitelj je bila sama LIKOVNOST – bez ikakvih prefiksa ili sufiksa. Godine 1993. LIKOVNI STUDIO se odvojio od Centra za kulturu i nastavio život samostalno pod nazivom MAJSTORSKA RADIONICA LEPIH UMETNOSTI. Iz Studija i Radionice je proisteklo Udruženje likovnih umetnikaESNAF koje je ubrzo nadraslo granice Sremske Mitrovice. Kontakti su ostvareni sa umetnicima iz cele Jugoslavije i pojedinim umetnicima i galeristima širom sveta. Rezultat postojanja LIKOVNOG STUDIJA, RADIONICE LEPIH UMETNOSTI i ESNAFA ogleda se kroz činjenicu da je kroz njih prošlo preko 40 članova koji se trenutno nalaze u srednjim umetničkim školama ili umetničkim fakultetima, kako u svojstvu studenata tako i u svojstvu profesora, dok neki uveliko zauzimaju mesto među istaknutim likovnim umetnicima u zemlji. Osnivačka skupština ULU ESNAF je održana 1. februara 1998. godine. |
Tekst je objavljen u sklopu projekta “ Kultura je neograničena- Osnaživanje Mitrovačke umetničke scene” koji je sufinansiran iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradska uprava za obrazovanje,kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
