Satavni deo svake sportske manifestacije jesu sudije. Nekada su ih zvali ljudi u crnom, delioci pravde. Crnu boju dresova mahom je većina napustila pa su to danas šareni ljudi ali i dalje dele sportsku pravdu ili ponekad nepravdu.
Ko su ti ljudi, kako oni nastaju i koliko truda i rada stoji iza njih je potpuno nepoznato javnosti.
Pre par godina je fudbalski sudija Kolina objavio knjigu koja je retkima pokazala koliko truda čovek mora uložiti na putu da bude vrhunski sudija. Retki čitaju knjige, većina gleda utakmice i ne razmišlja o sudijama sve do greške.Tada kreće pljuvanje, blaćenje, napadi… Širom sveta se dešava da sudije zbog grešaka trpe maltretiranje razjarenih navijača.
Da li sudije najviše greše na jednoj utakmici? Koliko su oni plaćeni? Da li se njihov posao svodi samo na to da odrade takmičenje, pokupe pare i opet se pojave na sledećem takmičenju?
Ovo su pitanja na koja odgovor znaju samo sudije i retki zaljubljenici u sport koji se udube u analizu sportskih procesa.
Na utakmicama greše sportisti, greše treneri, greše navijači. Svako ko učestvuje u sportu napravi grešku ili loš potez, čak i oni basnoslovno plaćeni.
Da, i sudije ponekada naprave grešku a pri tome su uglavnom više nego skromno plaćeni. Osim profesionalaca u par sportova svi ostali su čisti entuzijasti.
Stalna kupovina sportske opreme, redovno treniranje za testove fizičke spreme, lekarski pregledi, seminari i kampovi koji su obavezni i izuzetno skupi, praćenje drugih utakmicama zbog usavršavanja-sve su to obaveze sudije. Stalno na točkovima, u autu, izloženi svim vremenskim prilikama i neprilikama, izloženi često najprimitivnijim pritiscima igrača trenera, uprave, navijača, huligana… „Čergari za sitne pare“. Kreću uvek od najnižih liga, tamo gde je po pravilu uglavnom čista kaubojština i gde je uspeh ostati normalan.
Javnost im pažljivo analizira greške, sudi bez suda, nemaju prava na odbranu ili razumevanje…
To su sudije.
Postoje i delioci nepravde, sitne duše koje se prodaju za malu ili veliku kintu, saradnici kladionica i mafije. Oni su manjina. Zbog njih je većina na udaru.
Poslužiću se rečima Desanke Maksimović „TRAŽIM POMILOVANJE ZA SUDIJE!“
P.S.
Inače, društvo u njih obično ne ulaže ništa. Sve sami plaćaju.
Nemanja Crnić
