Pravoslavni vernici i SPC sutra slave Aranđelovdan, odnosno svetog duha Arahangela Mihaila (anđela Mihaila). Hrišćani su ovaj praznik ustanovili na Saboru svetih otaca, održanom nekoliko godina pre Prvog vaseljenskog sabora (325. godina).
Po crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava „onog koji je kao Bog“. Na grčkom jeziku reč „arhi“ znači glavni, prvi, a „angelos“ znači vesnik, anđeo.
Prvi među arhangelima Arhangel Mihailo na ikoni predstavlja se kao borac – vojvoda, sa mačem ili kopljem u ruci, a narodno verovanje smatra da on dolazi i uzima ljudske duše, kad je kome kucnuo čas. Na ikoni se ponekad predstavlja kako je pobedio Denicu, okovao ga verigama i stao mu nogom za vrat. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi. Mnoga su narodna verovanja ο ovom anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu – nije dobro, a ako je kod glave – bolesnik će ozdraviti.
Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio je jesenje i zimsko vreme – vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima.
Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan može odrediti kakva će biti godina. Kaže se: kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! Zato, ako ujutru bude vedro, čeka nas godina puna sunca, a ukoliko bude oblačno i tmurno, biće mnogo padavina, i godina bez mnogo sunčanih i lepih dana. Čim ustanete, pogledajte u nebo, i saznaćete kakva godina je pred nama.
U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.
Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.
