O izumiranju možda razmišljamo kao o nečem kataklizmičnom, retkoj pojavi, istrebljenju dinosaurusa i tome slično… ali izumiranje se zapravo dešava sa zabrinjavajućom učestalošću.
Prema tvrdnji Svetske fondacije za prirodu – smatra se da svake godine zauvek nestane oko 10.000 vrsta.
Svetska fondacija za prirodu kaže da je, međutim, teško biti siguran u bilo kakve apsolutne brojke, uglavnom zato što za početak ne znamo koliko vrsta uopšte postoji.
Na jednom od jezera Srbije, porodica koja je provodila godišnji sa decom, u šetnji u okolini jezera naišli su na neobične, ogromne životinje. I prva pomisao dece, bila je naravno baš to, da su našli na ostatke neke izumrle životinje.
Šetajući obalom Radoinjskog iz porodica Miljković iz Sremske Mitrovice, naišli su na neobičan prizor. Pred njima je bilo nešto čudno što liči na neobičnu, ogromnu životinju.
Ova porodica je odmor iskoristila da se prošeta po obali Radoinjskog jezera, koji predstavlja kompenzacioni basen za hidroelektranu Bistrica. Obalska linija je dugačka 25 km, a najveći deo jezera leži u klisurastom delu doline Uvca. Priobalni pojas Radoinjskog jezera i njegov neposredni sliv izgrađeni su od čvrstih stena, te je spiranje materijala neznatno i predstavlja najzanimljiviji očuvani deo Prirodnog rezervata I kategorije, Uvac.
Porodica Miljković je šetala uzvodno od brane, i na kraju kampa videli su prizor koji je bio kao iz filmova, kostur, možda, velike kornjače.
Po priči porodice, za decu je ovo bio prizor iz mašte ali i ozbiljno otkriće koje je prijavljeno, pa se tako očekuje da ovo mesto provere i stručnjaci.
Koja su scenarija moguća?
Razgovarali smo sa ornitologom koji smatra da postoji mogućnost da je u pitanju jedna vrsta Američke kornjače, koja se kupuje deci, a prodaju se u specijalizovsnim prodavnicama.
- Roditelju pazare male Američke kornjače, za koje ne znaju da mogu da porastu do jednog metra. To su džinovske kornjače sa ostrva Galapagos i sa Sejšela. Kada deca više nisu zainteresovana, roditelji kornjaču ubace u najbljižu vodu. Ovo je mogući scenario, ali malo verovatan.
Uglavnom se za sada stručnjavi slažu da je samo putem fotografije teško odrediti da li je ovo uopšte fosil ili hidrološka morfikacija. Na prvi pogled ne liči na fosilizovane kosti nego više na glinovito-travertinozne lutke.
U svakom slučaju zanimljivo bi bilo analizirati ovo otkriće.
U Srbiji barska kornjača (Emys orbicularis) je jedina vrsta vodenih kornjača u Srbiji. Naseljava staništa sa sporotekućom ili stajaćom slatkom vodom. Aktivna je tokom toplog dela godine, dok od oktobra do maja hibernira (pada u zimski san). Po izlasku iz hibernacije kornjače se parei polažu jaja, u jednom ili dva navrata. Za gnežđenje koriste rastresitu podlogu nedaleko od vodenog staništa u kom žive. Ishrana im se sastoji od bolesnih i uginulih riba, vodenih beskičmenjaka i, u manjoj količini, biljaka.
Istaje da stručnjaci, ako analiziraju ovo otkriće, daju svoje mišljenje.
Za sada, ovo je zanimljiv i predivan odmor za decu iz ove porodice.
