Skoro polovini vakcinisanih u Srbiji prošlo je više od sedam meseci od druge doze.
Zbog toga se sve češće zaražavaju i vakcinisani, pa nadležni ističu da je veoma bitno da svi koji su primili dve, na vreme prime i treću dozu.
Čak 1,3 miliona vakcinisanih građana primilo je dve doze vakcine pre više od sedam meseci, ali nije imunizovano busterom. To znači da, između ostalog, više nemaju validan digitalni kovid sertifikat ili kovid propusnicu, što je manje bitno ako se ima u vidu da su oni u opasnosti da se zaraze pošto im je, prema stručnim studijama, imunitet daleko slabiji nego kada su primili dve doze vakcine.
Zbog toga je nedavno Nacionalni stručni komitet za imunizaciju doneo preporuku da se treća doza vakcine primi u kraćem vremenskom razmaku posle druge doze nego što je to prvobitno bilo određeno.
Tako se buster doza Sinofarma preporučuje već posle četiri meseca, a treća doza Fajzera, Sputnjika V i Astrazeneke pet meseci nakon druge doze. Ako se ima u vidu da je dve trećine vakcinisanih primilo dve doze do juna, to znači da su oni već do sada dobili obaveštenje od eUprave da bi trebalo da prime i treću dozu. Inače, prema zvaničnim podacima, do sada je prvu dozu primilo više od 3.153.000 građana, drugu dozu više od tri miliona, a treću skoro milion ljudi.
Koliko je značajna treća doza vakcine najbolje se vidi na primeru Izraela gde je skoro polovina stanovnika već primila takozvani buster i tako posle turbulentnog leta sada imaju znatno mirniju situaciju sa ispod 500 zaraženih dnevno i jednocifrenim brojem umrlih.
Podsećanja radi, nakon uspešne imunizacije sa dve doze Fajzera početkom godine, Izrael se letos susreo ponovo sa velikim talasom zaraženih, ali zahvaljujući visokoj imunizaciji, većoj od 60 odsto, broj hospitalizovanih i umrlih dnevno od kovida nije bio ni približan brojkama u prethodnim talasima pre vakcinacije. Nažalost, pošto u Srbiji vakcinacija nije još obuhvatila ni 50 odsto opšte populacije, kod nas je pik trenutnog četvrtog talasa oborio negativan rekord u broju zaraženih dnevno, a blizu je, nažalost, da prestigne i maksimalan broj umrlih od kovida u danu – 69, koliko ih je bilo 4. decembra prošle godine.
„Nijedna vakcina ne štiti 100 odsto, pa čak ni najuspešnije vakcine poput onih protiv dečije paralize ili velikih boginja. Istraživanja su pokazala da imunitet nakon vakcina protiv kovida traje u proseku četiri-pet meseci. Nakon tog perioda oni koji izgube antitela imaju veću opasnost da se zaraze. S druge strane, ako prime treću dozu imaju dobru zaštitu u određenom periodu“, naglašava za Blic epidemiolog Tomislav Radulović. Kako kaže, još nije poznato koliko će trajati imunitet nakon treće doze. „Međutim, svakako da treća doza daje dugotrajniju zaštitu nego nakon dve doze. Mnoge vakcine se daju u tri doze. Zapravo, prve dve doze su bile vakcina, a treća doza je revakcina. Zato se i daje kako bi se smanjio rizik od razboljevanja. Da se razumemo, ove vakcine ne štite 100 odsto. Jedan broj ljudi će se razboleti, ali imaće blage kliničke slike. Neće ići na respirator ili umreti. vakcinisani koji se razbole i umru od kovida su osobe koje imaju pridružene bolesti„, podvlači Radulović. On naglašava da je naš najveći problem što nam mladi i zdravi ljudi oboljevaju i završavaju na respiratoru. „Reč je o ljudima od 18 do 50 godina. Gro takvih ljudi je nevakcinisano. Nažalost, oni neretko imaju teške kliničke slike, završavaju u bolnici. Ne postoji mogućnost da ne dođemo u kontakt s virusom. Postoje samo dve opcije za ovu situaciju – ili da se razbolimo pa ko preživi, pričaće ili da se vakcinišemo. Treće nema“, zaključuje Radulović.
