Prema mišljenju privrednika, i dalje su aktuelne oblasti u koje vredi ulagati IT sektor i poljoprivreda, ali prostora ima i u oblasti reciklaže, metalskoj industriji…
Mladi stručnjaci u IT sektoru, smatraju da treba ulagati u stabene kvadrate, ali kako kažu, sada su stanovi skupi, pa se odluče i za kupovinu oranica.
„Neko bi rekao, da mi nismo sektor koji bi ulagao u zemlju. Svako ulaganje je dobro. Oranice mogu da se kupe za relativno malo novca, ulaganja nema, a arenda je bolja nego novac na računu u banci. Nakon restitucije, mnogi naslednici prodaju, a oni koji žele da zarade odlučuju se za kupovinu zemlje, kako bi pametno uložili svoj novac. Naravno da je zarada primarna, ali, evo ja razmišljam i o vinogradu. Verovatno ću, kada zaradim dovoljno novca za ulaganje u vinograd, smanjiti rad u svojoj struci na eventualno samo programiranje koje volim, a život bih nastavio kraj nekog vinograda u svojoj kući“, kaže jedan strunjak iz IT sektora.
Kolike su cene oranica u Srbiji?
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda hektar obradivog poljoprivrednog zemljišta najskuplji je u trećem kvartalu ove godine bio u Južnobačkom okrugu, kojem pripada Grad Novi Sad i opštine Bačka Palanka i Bački Petrovac, Temerin, Titel, Beočin, Sremski Karlovci, Bečej, Bač, Vrbas, Srbobran i Žabalj.Najskuplja njiva koštala je čak 31,250 evra hektar. Geodete su, na osnovu 434 podataka iz ugovora, izračunali da je prosečna cena hektara u južnoj Bačkoj bila 11.700 evra, a da su se njive prodavale u rasponu od 1.600 evra do 31.250 evra.
Ako se posmatra cela Srbija, može se videti da se Beogradski region približava jugu Bačke jer je na području Beograda najskuplji hektar prodat za 26.500 evra.
Uporedo sa ovim paprenim cenama, mogu se naći njive i za višestruko manje novca. Recimo, na jugu i istoku zemlje prodavale su se njive za svega 350 evra hektar, u Šumadiji 550 evra, a u beogradskom okrugu 1.000 evra.I u regionu Vojvodine ima još njiva na prodaju ispod 1.000 evra, ali samo u Banatu. U severnom i južnom delu tog područja, najjeftinija njiva u trećem kvartalu ove godine koštala je svega 850 evra, a u srednjem delu 750 evra. Ali u Bačkoj i Sremu hektar oranice se ne može više kupiti ispod 1.000 evra. Najjeftinija njiva prodata je u Sremskom okrugu za 1.450 evra, u Zapadnobačkom okrugu za 1.500 evra, a na severu Bačke 1.650 evra i, na kraju, u Južnobačkom okrugu za 1.600 evra.
Paralelno sa najskupljim i najjeftiniji cenama, geodete su navele i prosečne cene hektara obradivog zemljišta za poljoprivredu. Najvišu prosečnu cenu, kao što smo već i naveli, imao je Južnobački okrug 11.700 evra, a ispod 10.000 evra bila je prosečna cena u drugim delovima zemlje. Na severu i zapadu Bačke hektar je, u proseku, iznosio 9.750 evra, u Sremu 9.450 evra, Banatu – na severu 7.700 evra, srednjem 7.200 evra, a u južnom delu Banata 7.600 evra.U Beogradskom regionu prosečna cena hektara iznosila je 6.450 evra u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 4.750 evra, a na jugu i istoku zemlje 3.800 evra.
Na zapadu Vojvodine malo jeftinije
Po skupoći ne zaostaju ni drugi delovi Regiona Vojvodine jer je u Zapadnobačkom okrugu najskuplji hektar njive prodat za 24.200 evra, u Sremu rekorder je otišao za 23.250 evra, a na jugu Banata za 21.800 evra. Ispod 20.000 evra prodato je obradivo poljoprivredno zemljište na severu Banata za 16.150 evra, a blizu te cene koštala je i najskuplja njiva u srednjem delu Banata 15.650 evra.
