U noći između subote i nedelje počinje zimsko računanje vremena
Letnje računanje vremena u 2021. godini završava se u nedelju, 31. oktobra u tri časa ujutru.
U noći između subote i nedelje treba vratiti časovnike jedan sat unazad.
Vreme u tri časa u nedelju, 31. oktobra računa se kao dva časa, u skladu sa Zakonom o računanju vremena.
U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983, u skladu s odlukom EU, pre svega radi očekivane ekonomske koristi – boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije.
EU je, međutim, odlučila da zbog izostanka veće koristi od toga, 2021. godine odustane od pomeranja satova dva puta godišnje, prepuštajući članicama da odluče da li će tada trajno usvojiti „letnje“ ili uobičajeno – „zimsko“ računanje vremena.
Države članice EU vratiće i ove jeseni časovnike za jedan sat unatrag, jer nisu postigle saglasnost o predlogu Evropske komisije od pre tri godine da se ukine sezonsko pomeranje sata poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru.
Predlog je 2019. podržao Evoropski parlament, ali treba da ga usvoje države članice.
Evropski ministri saobraćaja odlučili su u decembru 2018. da odlože odluku o ukidanju sezonskog pomeranja sata do 2021. ali se nakon toga ništa nije dogodilo po tom pitanju.
Odluka o tome hoće li neka država članica uzeti kao trajno letnje ili zimsko vreme zavisi od njenog geografskog položaja, pa dogovor o predlogu EK neće biti jednostavan.
U EU postoje tri vremenske zone i najveća je srednjeevropska, od Poljske na istoku do Španije na zapadu.
Kada bi sve zemlje iz te vremenske zone trajno prešle na primer na letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj zimi bi sunce izlazilo tek sredinom prepodneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.
U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vreme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri sata ujutro, u Varšavi u 3.15, a u Berlinu u 3.44.
S druge strane, kada bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije, jer bi na primer Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.
