Sremska Mitrovica – U okviru „Novembarskih dana“ u Galeriji „Lazar Vozarević“, biće otvorena izložba posvećena Ireni Kolesar.
- Ime Irene Kolesar (1925-2002), kao retko koje bez rezerve i sa nepodeljenim simpatijama, još i danas nakon toliko decenija, budi sećanje na nekadašnji zajednički jugoslovenski kulturni prostor.
O Ireni Kolesar nikad nije napisana knjiga mada je njena životna priča puna neočekivanih, bukvalno dramskih tokova, a njeno ime neizostavna odrednica u istoriji jugoslovenskog filma i teatra.
Prilika za trajno beleženje njenog života je bila 2020. godina, kad je grupa entuzijasta odlučila da toj izvanrednoj glumici upriliči trajno sećanje, povodom njene 95. godišnjice rođenja.
Društvo Rusina iz Sremske Mitrovice i Novinarska asocijacija Rusina (NAR) iz Novog Sada, predvođeni glumcem sremskomitrovačkog pozorišta Dobrica Milutinović, Vladimirom Balašćakom, skinuli su koprenu zaborava sa imena jedne izvaredne ličnosti.
Vladimir Balašćak je više od dvadeset godina sakupljao dokumentarni materijal o Ireni Kolesar i svedočenja njenih kolega čime je knjiga delom i sećanje na one kojih više nema: Mariju Crnobori, Miru Stupicu, Relju Bašića, Predraga Ejduca, Ivana Bekjareva, i istovremeno, zadovoljstvo da se čuje reč Branke Veselinović, Svetlane Bojković, Rade Đuričin, Jasne Malec Utrobčić, Đure Laćaka, Jasne Ančić, Jelisavete Seke Sablić, Milana Cacija Milenkovića, Abdulaha Seferovića, Mileta Rupčića, Dušanke Anojčić.
Irena Kolesar bila je tiha i skromna osoba.
Na njenom licu je uvek bio vidljiv osmeh, čak i poslednjim danima života.
Stoga i prva reč u naslovu knjige je osmeh.
Njemu je dodata i metafora koju je oblikovala Mira Stupica, koleginica i njena bliska prijateljica, koja je u svom sećanju na Irenu rekla: moja draga porculanska figurina.
Nepodeljeno je mišljenje da je Irena Kolesar slavu stekla na filmu, ali da je njena ljubav ipak bilo pozorište.
U NOB je otišla sa nepunih 18 godina i uz pušku u ruci učila i prve pozorišne uloge uz Jožu Gregorina i Šimeta Šimatovića, svog prvog supruga, sa kojim venčala krajem rata.
U Hrvatskom narodnom kazalištu igra Šekspira, Gorkog, Krležu, Molijera, Ibzena, Vilijamsa. Na poziv Bojana Stupice 1953. odlazi u Jugoslovensko dramsko pozorište. Prva uloga u JDP joj je bila Šekspirova Julija koju je igrala u alternaciji sa Olgom Spiridonović, u režiji Mate Miloševića.
U Beograd je otišla sa namerom da ostane samo nekoliko sezona, međutim tamo ostaje dve decenije. U Zagreb se vraća 1973, ali, za nju nema angžmana u Hrvatskoj, te iste godine odlazi u penziju. Ime Irene Kolesar vezano je za same početke Dubravačkih letnjih igara gde je na Lovrjencu petnaestak godina igrala Šekspira.
U svojoj karijeri Irena je odigrala više od pedeset filmskih, pozorišnih i televizijskih uloga. Za svoje ratne i mirnodopske zasluge 1949. godine je odlikovana Orednom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III reda, dok joj 1981. uručena Zlatna pulska arena za ukupan doprinos filmu.
