Prava, obaveze, pa i visinu naknade pripravnika regulisaće zakon. Ministarstvo za rad i zapošljavanje započelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o radnoj praksi. Pripravnici, kako sad stvari stoje, moći će da imaju najmanje 15, a najviše 30 godina. Poslodavac će u tom statusu moći da ih angažuje samo šest meseci i moraće da im obezbedi mesečnu platu u visini dve trećine minimalca.
Država pokušava da na taj način pospeši zapošljavanje mladih. U starosnoj grupi od 15 do 24 godine, stopa nezaposlenosti je već godinama veća od stope zaposlenosti. Tokom prošle godine je stopa nezaposlenosti mladih iznosila 26,6%, dok je stopa zaposlenosti bila na nivou od 20,8%. Kako se napominje u Nacrtu zakona, mlade u Srbiji karakteriše i relativno nizak nivo aktivnosti na tržištu rada pri čemu je svega 28,3%bilo aktivno u 2020. godini.
Privreda pozdravlja ideju zakona, ali i poručuje da je neophodna finansijska podrška države kako bi se praksa plaćala. Da se zadrži neki model aktuelnog projekta Moja prva šansa.
– U principu, iz mog ugla, dobro je da poslodavac plati pripravnika i da tako dođe do potencijalnog zaposlenog – smatra Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca. – Praksa daje mogućnost da se proveri potencijalni budući zaposleni. I dobro je da se on zadrži. Nije dobro da mu poslodavac omogući sticanje znanja, radi sa njim i prepusti ga drugoj firmi.
Mi smo ranije sprovodili istraživanja i ona su pokazala da poslodavca novozaposleni košta nekoliko hiljada evra. Mladi, koji izađu iz škole, prvih meseci nemaju veliki doprinos firmi, više je koštaju. Praksa je korisna stvar, ali je potrebno da država to stimuliše na neki način.
Zakon namerava i da ograniči organizivanje radne prakse. Poslodavac, koji ima u radnom odnosu do pet zaposlenih, može da organizuje radnu praksu za jednog praktikanta.
Poslodavac koji ima u radnom odnosu od šest do deset zaposlenih može da organizuje radnu praksu za najviše dva praktikanta istovremeno. Broj praktikanata kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od deset zaposlenih, ne može biti veći od 20% ukupnog broja zaposlenih. Radnom praksom se ne smatra nijedan oblik dualnog obrazovanja, praktična nastava, učenje kroz rad, pripravnički staž, koji je uslov za rad na nekom mestu, ali ni volontiranje.
Ne može da bude zamena
Tokom trajanja radne prakse, praktikant ne može biti angažovan za obavljanje određenog posla, u slučaju povećanog obima posla kod poslodavca, stoji u Nacrtu zakona. Niti može biti angažovan kao zamena zaposlenog koji je privremeno odsutan sa rada usled bolesti, povrede, profesionalne bolesti, povrede na radu i materinstva, odnosno porodičnih dužnosti.
Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi sa licem koje je prethodno bilo zaposleno ili angažovano kod istog ili drugog poslodavca u zanimanju koje obavlja na radnoj praksi.
