U utorak, 30.novembra 2021. u Muzeju Srema biće otvarena stalna izložbena postavka fotografija iz života Žanke Stokić.
Živana Žanka Stokić rođena je 11. januara 1887. godine u Velikom Gradištu. Sa samo tri godine ostala je bez oca, a majka se ubrzo preudala za sveštenika iz Rabrova. Ovde je Žanka provela više od deset godina svog života i uvek se rado sećala tog perioda i svuda je govorila da je iz Rabrova. Žanka je proslavila Rabrovo, a sada u Rabrovu slave nju, najveću glumicu. Kada je imala samo četrnaest godina, majka i očuh su odlučili da Žanku udaju. Međutim, Žanka je pobegla od muža sa pozorišnom trupom Ljubomira Rajačića Čupe, gde joj je prvi zadatak bio pranje veša. Muž je prvi put uspeo da je vrati kući, ali je drugi put mladu Žanku uzeo u zaštitu glumac Aca Gavrilović.
Za Žanku je ostalo zabeleženo da je bila veliki boem. Bezbrižni život u pozorištu prekinulo je bombardovanje 1941. i početak rata. U prvim ratnim danima, nacisti odvode u logor njenu poslednju veliku ljubav Morisa Pijadu, čiji se trag zauvek gubi posle hapšenja. Žanka se posle ovoga potpuno povlači sa javne i pozorišne scene. Nažalost, okupacione vlasti su imale sasvim drugu ideju. Zabeleženo je da je 1942. godine pozvana na razgovor u nemačku komandu, gde joj je naloženo da se vrati pozorištu, naročito kabaretskim ulogama koje bi „zabavile narod“. Nemci ne samo da su bili svesni njene popularnosti već su znali da je dijabetičar i da joj je insulin, koji su joj nudili u zamenu, neophodan da preživi. U bezizlaznoj poziciji, Žanka je prihvatila angažman i ovim je počelo poslednje poglavlje njenog tragičnog i teškog života.
