Ovaj narod karakteriše to što se nikada nisu identifikovali sa nekom teritorijom pa je njihov identitet intimno povezan za specifičnim idealom slobode koji se potom manifestuje u svemu što rade. Valjda zbog toga su im Vizantinci i dali ime koje ih prati do dana današnjeg.
U pitanju je tradicionalno putujuća etnička grupa koja mahom živi u Evropi i obe Amerike, a poreklo (po svemu sudeći, u nedostatku njihovog usmenog predanja a u skladu sa lingvističkim dokazima i DNK analizama) vodi sa indijskog potkontinenta.
Dugo se verovalo da su prvobitno iz Egipta, zbog čega se na engleskom govornom području odomaćio naziv „gipsy“, odnosno „džipsi“.
Na put su iz severne Indije krenuli pre hiljadu do hiljadu i po godina, ili se odvajajući od naroda Doma ili sa njima deleći približno istu istoriju.
Godine 1192. Mahmut Gor – avganistanski sultan, pobeđuje Pritvi Radžu Čauškana, oslepljuje ga i Rome posle 21. kraljevstva proteruje iz Indije. Te godine oni napuštaju Pendžab, severni deo Indije, i od tada traže svoje mesto pod suncem.
Kad je reč o njihovom putu u Evropu, u etapama su migrirali po celom našem kontinentu; ne bez problema, pošto od kako su ovde traju i njihovi progoni i izg
13. vek ih je video u Anadoliji, a u 14. veku su već prešli na teritoriju ondašnje Vizantije i južnih delova Srpskog carstva, da bi na koncu tog stoleća došli do delova Crne Gore i većeg dela Rumunije, kao i južne Grčke i Krita.
Njihov pravi prodor počinje sa dolaskom Osmanlija kada u gomilama kreću da se naseljavaju na Balkanu, a mnogi nastavljaju dalje: tokom 15. veka stižu do Centralne Evrope, severne Nemačke, Nizozemske (današnja Holandija i Belgija), Francuske, Španije i središnje Italije; do Španije je takođe došla i nezavisna grupa Roma, krećući se Severnom Afrikom.
U narednom stoleću su preko Francuske i Nizozemske došli do Engleske i Škotske, a odatle do Danske, Švedske i Norveške; preko Rumunije su dogurali do današnje Poljske, Ukrajine, baltičkih zemalja, Rusije i Finske.
Karakteriše ih to što se nikada nisu identifikovali sa nekom teritorijom i to što nemaju nikakvo predanje o dalekoj domovini iz koje su njihovi preci došli. Zbog svega toga, njihov je identitet intimno povezan za specifičnim idealom slobode koji se potom manifestuje u svemu što rade.
KO SU ROMI?
U pitanju je tradicionalno putujuća etnička grupa koja mahom živi u Evropi i obe Amerike, a poreklo (po svemu sudeći, u nedostatku njihovog usmenog predanja a u skladu sa lingvističkim dokazima i DNK analizama) vodi sa indijskog potkontinenta. Dugo se verovalo da su prvobitno iz Egipta, zbog čega se na engleskom govornom području odomaćio naziv „gipsy“, odnosno „džipsi“. Na put su iz severne Indije krenuli pre hiljadu do hiljadu i po godina, ili se odvajajući od naroda Doma ili sa njima deleći približno istu istoriju. Godine 1192. Mahmut Gor – avganistanski sultan, pobeđuje Pritvi Radžu Čauškana, oslepljuje ga i Rome posle 21. kraljevstva proteruje iz Indije.
Te godine oni napuštaju Pendžab, severni deo Indije, i od tada traže svoje mesto pod suncem. Kad je reč o njihovom putu u Evropu, u etapama su migrirali po celom našem kontinentu; ne bez problema, pošto od kako su ovde traju i njihovi progoni i izgoni. 13. vek ih je video u Anadoliji, a u 14. veku su već prešli na teritoriju ondašnje Vizantije i južnih delova Srpskog carstva, da bi na koncu tog stoleća došli do delova Crne Gore i većeg dela Rumunije, kao i južne Grčke i Krita. Međutim, tada su Romi još uvek na Balkanu bili u zanemarljivo malim grupama.
Njihov pravi prodor počinje sa dolaskom Osmanlija kada u gomilama kreću da se naseljavaju na Balkanu, a mnogi nastavljaju dalje: tokom 15. veka stižu do Centralne Evrope, severne Nemačke, Nizozemske (današnja Holandija i Belgija), Francuske, Španije i središnje Italije; do Španije je takođe došla i nezavisna grupa Roma, krećući se Severnom Afrikom. U narednom stoleću su preko Francuske i Nizozemske došli do Engleske i Škotske, a odatle do Danske, Švedske i Norveške; preko Rumunije su dogurali do današnje Poljske, Ukrajine, baltičkih zemalja, Rusije i Finske. Karakteriše ih to što se nikada nisu identifikovali sa nekom teritorijom i to što nemaju nikakvo predanje o dalekoj domovini iz koje su njihovi preci došli. Zbog svega toga, njihov je identitet intimno povezan za specifičnim idealom slobode koji se potom manifestuje u svemu što rade.
ŠTA ZNAČI ROM?
U njihovom jeziku, „rom“ je muška imenica i znači „čovek, muž“. „Romani“ je ženski pridev, dok je „romano“ muški. Etimološko poreklo ova reč deli sa nazivima indijskih naroda Lom i Dom i reflektuje sanskrtsku reč „domba“ što znači „čovek iz nižeg staleža koji živi pevajući i svirajući“, ili čovek koji pripada segregatisanoj i porobljenoj populaciji. Pojedine njihove grupe koriste termin „Roma“ kao naziv za ceo narod, ali ne sve; ovaj termin se još uvek bori za prvenstvo protiv tradicionalno ustaljenih naziva.
Posebno se to intenziviralo posle Drugog svetskog rata i genocida koji je nad njima izvršen od strane nacističke Nemačke te njenih saveznica (posebno Nezavisne Države Hrvatske, ali i Mađarske na samom kraju rata kada je Berlin u Budimpešti instalirao na vlast fašističku partiju „Streličasti krst“). U skladu sa novonastalom političkom korektnošću sve su glasniji oni koji tvrde da su svi ostali nazivi rasistički i uvredljivi, ili da se koriste na taj način premda možda nisu bili takvi isprva. Zato se sada postavlja pitanje: da li je Ciganin zaista uvredljiva reč?
OTKUD NAZIV CIGANI?
Naziv Cigani se, u različitim varijantama, koristi u većem delu Evrope, sa izuzetkom Velike Britanije, kao što je gore pomenuto. U slovenskim jezicima je ovo ime mahom bez ikakvih varijacija; među germanskim narodima, Danci kažu „sigojnere“, Nemci „cigojner“, a slično je i kod ostalih nacija iz ove grupacije.
Što se tiče romanskih naroda opet je vrlo slično pa tako Španci kažu „hitano“, Francuzi „žitans“, „siganes“ ili „boemien“ (jer ih je veliki broj u tu zemlju došao iz Češke; zbog njihovog specifičnog načina života ovaj se termin kasnije ustalio da opiše veseljake i umetnike koji su živeli slično njima), Italijani „cingari“, Portugalci „sigano“, i tako dalje. Tačno poreklo pojma Cigani verovatno dolazi od vizantijske grčke reči „atsinganoi“ ili „athinganoi“, što bukvalno znači „nedodirljivi“ (ovo tvrde brojni istoričari i lingvisti, mada ne postoji opšte slaganje).
Vizantinci su tu reč koristili prvobitno da opišu jednu frigijsku sektu monarhijanaca koji su kao krovni pokret dovodili u pitanje trojediničnost boga i naglašavali njegovo jedinstvo, a Isusa smatrali čovekom koji je tek krštenjem uzdignut na nivo božanstva te postao jedan njegov modus. Da li je ova konkretna sekta u bilo kakvoj vezi sa današnjim Romima, da li su oni bili njihovi pripadnici kada su stigli preko Male Azije pa im je ostao taj naziv, ili im je on prilepljen iz drugih razloga, otvorena su pitanja na koja ne postoji odgovor ali pokušaćemo da ukažemo na neke važne momente. Značenje ove grčke reči iz perioda Istočnog rimskog carstva je vrlo značajno.
Prvo, indirektno ukazuje ne samo na indijsko poreklo Roma, već ukazuje i na to da su Romeji možda znali da su ovi došli iz Indije. Drugo, indirektno ukazuje i na to da su prvobitni Romi bili pripadnici nekog nižeg staleža u hinduističkoj društvenoj hijerarhiji. Obe stvari su moguće zbog toga što u Indiji i dan-danas postoji kasta „nedodirljivih“, ljudi koji su van svih ostalih kasta, najnepovlašćeniji i najdiskriminisaniji sloj društva. Majke u Indiji i dalje peru svoju decu čak i ako ih je dotakla senka „nedodirljivog“.
(Kaste u Indiji jesu de jure ukinute ali de fakto i dalje postoje i određuju ne samo svakodnevni život već čak i život kao takav. Hindu pojam za kastu je „varna“ znači boja; na vrhu je sveštenička varna brahmina, zatim dolazi vladarsko-ratnička varna kšatrija, zatim seljačko-zanatsko-trgovačko-zelenaška varna vajšija, i konačno varna sluga i robova – šudri. Izvan tog sistema su „nedodirljivi“, koji su niži od najnižih.) Vrlo je verovatno da su se baš tako preci današnjih Evropljana odnosili prema Romima kada su ovi prvi put stigli.
DA LI JE UVREDLJIVO REĆI: CIGANI?
Sudeći po etimologiji ove reči, odgovor je: da. Međutim, ovo nije potpun odgovor zato što zanemarljivo mali broj ljudi uopšte zna prvobitno značenje reči Cigani. Sa druge strane, nesporno se koristi na pogrdan način, pa mu se čak možda i pridaje to značenje „nedodirljivog“ a da toga niko nije svestan. Takođe je nesporno i to da se stvaranjem prideva „ciganski“ i glagola „ciganisanje“ stvara dodatna dimenzija uvredljivosti, da ne pominjemo nazivanje ciganinom nekoga ko nije Rom zbog njegovog ponašanja koje se smatra „karakterističnim za Rome“.
Da sumiramo: Cigani, premda odomaćen i tradicionalan naziv za ovaj narod, pogrdan je u vrlini svoje etimologije a i mahom se koristi na pogrdan način, da uvredi i povredi. Međutim, mnogi egzonimi (nazivi za narode koje koriste drugi narodi) su slični. Uzmimo samo Nemce (koji nisu znali slovenski jezik pa su nam bili kao nemi) i Ugare (kako smo nekada zvali Mađare, i kako ih mahom drugi narodi i danas zovu, zbog njihove sličnosti sa hunskim varvarima).
Tekst je objavljen u sklopu projekta „РАВНОПРАВНО – Лицем у лице – Muj an muj“ koji je sufinansiran iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradska uprava za obrazovanje,kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
