Sin bivšeg internacionalca Ognjena sa nepunih 18 godina kao od šale ubacuje 30, 40, pa i 50 poena po meču. Dok strpljivo čeka poziv u reprezentaciju, konstatuje: Košarka je za mene samo igra. Stručnjaci kažu: Dečko je kopija Predraga Danilovića
Zapamtite ime i prezime ovog supertalentovanog momka iz Sremske Mitrovice: VUK VUKIĆEVIĆ! Trenutno najbolje ocenjeni košarkaš juniorske lige Srbije sa nepunih 18 godina je specifičan po mnogo čemu. Počev od mesta rođenja (Lisabon), preko strpljivog razvojnog puta u dresu Srema, životnog stava da je košarka samo igra, pa do potpune eksplozije na terenu zbog čega već stižu pozivi iz Španije, Italije, Francuske…
Momka od 198 centimetra, teškog 83 kilograma, koji je od pre tri meseca član novosadske Vojvodine, stručnjaci u najkraćem opisuju kao kopiju Predraga Danilovića i tvrde da je najbolji srpski napadač u 2003. godištu. A kako i ne bi kad s neverovatnom lakoćom zna da na jednoj utakmici ubaci 30, 40, pa i 50 poena!
Vuka ne opterećuje naše prvo pitanje – kako ga, i pored sve te zverske statistike, nema na spisku reprezentativaca…
– Ne brine me ta činjenica. U životu kad-tad stvari dođu na svoje. Moje je da treniram, da svakodnevno napredujem i da nastavim da uživam u košarci koju odmalena doživljavam isključivo kao igru. A normalno je da imam snove o nastupu za reprezentaciju i vidim sebe u nacionalnom timu vrlo brzo – samouvereno će Vuk.
Vukićević u razgovoru za Alo! kaže da je i te kako svestan da su geni u velikoj meri doprineli njegovom sportskom razvoju, s obzirom na to da mu je otac Ognjen bivši košarkaš. Ognjen Vukićević (46) je takođe počeo u Sremu, igrao je u Radničkom s Crvenog krsta, u leskovačkom Zdravlju, subotičkom Spartaku, ali i u Izraelu, Francuskoj (Limož), lisabonskoj Benfiki, na Kipru… Na kraju je skoro deceniju i predsednik i trener u KK Srem.
To njegovo iskustvo je i za mene neprocenjivo. Deset godina mi je tata bio trener, usmeravao me je, ali sam pored njega morao nekoliko puta više da zapnem od vršnjaka kako bih dokazao da nisam preko veze u prvoj petorci. I priznajem – u Vojvodini mi je sad lepše i lakše bez njega – kroz šalu će Vuk.
Sjajni bek šuter se ne zaluđuje pozivima Zvezde i Partizana, kaže da mu je u ovom trenutku najvažnije da igra i da što pre nastupi u seniorskoj konkurenciji. Očigledno od ukazane šanse u Vojvodini, za koju je s velikim zadovoljstvom potpisao pristupnicu, zavisi i dokle ćemo ga gledati na srpskoj košarkaškoj sceni.
Spreman sam za najžešću konkurenciju. I fizički i psihički – odlučan je sjajni bek-šuter, koji priznaje da se ne zaluđuje ciljevima kao što je NBA liga.
– Prerano je za tako nešto, više sam zaljubljen u evropsku košarku. Dopada mi se kako igraju Nando de Kolo i Aleksej Šved. Priznajem, obožavam da dajem koševe iako tokom utakmice brojim do 10, pa onda odustanem, zabrojim se, ali dati 30-40 poena je ogromno zadovoljstvo. Koliko god da uživam u košarci, naučen sam da budem takmičar, ali sve te statističke brojke i timske pobede me ne čine euforičnim – zrelo razmišlja ovaj tinejdžer.
