Da bi najnovije mere za podsticaj rađanja, koje su ušle u izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, mogle da se primenjuju u najkraćem roku, trebalo bi da se donesu i podzakonski akti.
S obzirom na to da propis stupa na snagu već 1. januara 2022, ostalo je još malo vremena, a bez njih neke odredbe biće nemoguće primeniti. Prema slovu zakona, majka koja želi pomoć države za kupovinu ili učešće za kredit u kupovini stana može da se prijavi najkasnije godinu dana od rođenja deteta.
Još uvek, međutim, nije poznato koji dokumenti će biti neophodni za podnošenje zahteva, da li će postojati ograničenje po pitanju godina majke, kao i da li će ova mera važiti samo za prvorotke ili za sve žene koje se ostvare u ovoj ulozi od Nove godine pa nadalje. Ostalo je, takođe, nejasno i da li će uslov kao nekada kod subvencionisanih državnih stambenih kredita biti da majka već nema u vlasništvu neku nekretninu.
Mislim da ne bi trebalo da zakon ženu sputava ako je, na primer, nekada možda nasledila trinaestinu kuće negde na selu, što nije bilo njenom voljom – kaže Tatjana Macura iz Udruženja „Mame su zakon“.
– Takođe, još nije određeno ni koliko novca će dobijati iz državne kase i od čega će to zavisiti. Rečeno je da će biti ukupno izdvojeno 10 milijardi dinara, ali ne može da se zaključi koliko će to biti u pojedinačnim slučajevima.
Ona naglašava da u izmenama Zakona podrška za kupovinu, učešće u kupovini ili izgradnju zasada nije uslovljeno činjenicom koje je dete po redu u porodici, kao da ne bi trebalo da bude ni ograničenja po pitanju starosti majke.
– Dobra je stvar što se uvodi da će vlasnica kuće ili stana biti žena, ali nije definisano da li će se uzimati u obzir da li, recimo, otac već ima nekretninu – kaže naša sagovornica. Zakon, kada je u pitanju podrška za kupovinu stana, ne isključuje nezaposlene majke, ali da bi, recimo, ona dobila stambeni kredit treba da bude kreditno sposobna, što znači da mora da radi. Postojeći kriterijumi banaka uslovljavaju da najviše polovina plate, oba ili jednog od supružnika, može da bude kreditno zaduženje. Najnovije mere, međutim, nisu striktno vezane za kreditiranje od banke, pošto mogu da služe i za adaptiranje kuće na selu ili kupovinu nekretnine.
Profesorka Geografskog fakulteta u Beogradu Danica Šantić smatra da će se odluke Vlade o podršci majkama za prvorođene bebe u vidu novčane pomoći i stanova pozitivno odraziti na migracije.
– Činjenica je, takođe, i da trećina parova u Srbiji želi decu bez obzira na ekonomske uslove ili stimulaciju države – rekla je profesorka.
– U Srbiji je i dalje aktuelan trend da porodice planiraju da imaju dvoje dece, a Vlada intenzivno radi na donošenju odluka kako bi pospešila povratne migracije, a samim tim i povećala natalitet u Srbiji. Ona navodi, primera radi, da se u martu 2020. godine usled pandemije u Srbiju vratilo oko 300.000 ljudi, najčešće zbog ekonomskih razloga. To su ljudi u najboljem radnom i reproduktivnom periodu, tako da oni predstavljaju potencijal koji bi značio da ostane u Srbiji.
Blic
