U konferencijskoj sali Hotela Srem, nakon zvaničnog otvaranja Sajma AgroSirm i obilaska štandova, održana su dva panela i to „Finansiranje poljoprivrede“, na koje su učestvovali Biljana Petrović, direktorka Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, Radivoj Nadlački, koordinator Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije, Saša Gujanica, izvršni direktor NLB banke i Mladen Zeković, direktor Dunav osiguranja filijala Sremska Mitrovica.
Biljana Petrović, direktorka Uprave za agrarna plaćanja, predstavila je podsticaje koje poljoprivredni proizvođači mogu da ostvare u narednom periodu, sa posebnim osvrtom na veoma povoljnu kreditnu podršku, koja je postala osnov za mere ruralnog razvoja koje omogućavaju poljoprivrenicima da investiraju u unapređenje mehanizacije, izgradnju objekata i nabavku zasada i životinja.
Kada je poljoprivreda u Sremskom okrugu u pitanju, ova godina, kao i prošla, ostaće upamćena kao godina sa velikim brojem šteta. Vremenske nepogode u vidu grada pogodile su mnoge atare, a prolećni mraz naneo je velike štete brojnim voćnjacima. U takvim okolnostima, mi u „Dunav osiguranju“ nastojali smo da budemo maksimalno na usluzi našim osiguranicima prilikom ugovaranja osiguranja, pri proceni i naknadi šteta, ali i za savete i konsultacije rekao je Mlađen Zeković, direktor Glavne filijale “Dunav osiguranja” u Sremskoj Mitrovici na konfernciji „Finansiranje poljoprivredne proizvodenje koju je organizovao AGROPRESS na Sajmu poljoprivrede u Sremskoj Mitrovici.
„Da svest o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje raste, potvrđuje nam permanentno povećanje broja zaključenih polisa osiguranja useva i plodova. Prostora za unapređenje svakako ima. U Republici Srbiji, prema statističkim podacima, ima oko 229.270 ha obradivog zemljišta, od čega je osigurano 12% (27.500 ha). Od toga je 60% osigurano u Kompaniji „Dunav Osiguranje“ (oko 16.000 ha). U razvijenim zemljama procenat osiguranih obradivih površina znatno je veći i iznosi od 50 do 70%“ smatra Zeković. On naglašava da „Dunav“, kao vodeća kompanija u osiguranju poljoprivrede, nudi osiguravajuću zaštitu za sve vrste gajenih kultura, i to od osnovnog rizika grada, požara, udara groma, ali i od dopunskih rizika oluje, poplave, prolećnog mraza.
„Svedoci smo klimatskih promena, nepredvidivih vremenskih uslova, neočekivanih oluja, koji prate proizvodnju pod otvorenim nebom i koji mogu dovesti do katastrofalnih posledica po poljoprivrednike. U Glavnoj filijali „Dunav osiguranja“ Sremska Mitrovica u poslednje tri godine premija za osiguranje poljoprivrede iznosila je 364 miliona dinara. Samo u 2018. godini fakturisano je 113 miliona dinara, u 2019. godini 112 miliona dinara, dok je u 2020. godini visina premije iznosila 139 miliona dinara“ zaključio je Mlađen Zeković koji je u ime Kompanije DUNAV OSIGURANjE otovrio četvrti AGROSIRM.
Štete na usevima i plodovima iz godine u godinu rastu. Potvrda za tu konstataciju su podaci da je Glavna filijala „Dunav osiguranja“ u Sremskoj Mitrovici po osnovu odštetnih zahteva na ovom području samo u poslednje tri godine isplatila oko 334 miliona dinara, od kojih u:
– 2018. godini 78 miliona dinara, po osnovu 452 odštetna zahteva,
– 2019. godini 106 miliona dinara za 422 odštetna zahteva, i u
– 2020. godini čak 150 miliona dinara po osnovu 570 odštetnih zahteva za osiguranje useva.
U prvih šest meseci ove godine, podneto je oko 100 odštetnih zahteva, čija je obrada u toku.
I pored primetnog rasta zaključenih polisa za osiguranje useva u ovoj godini i broja zahteva za naknadu šteta, utisak je da se izvestan broj poljoprivrednika rukovodi stavom „Neće baš meni da se desi“. Praksa je potvrdila da takav stav za posledicu ima nenadoknadive štete u proizvodnji, posledično i finansijske štete, ali i uzaludno uložen trud i rad. Osiguranje treba smatrati zaštitom i investicijom u budućnost, a ne troškom kratak je zaključak skupa održanog tokom sajma AGROSIRM u Sremskoj Mitrovici.
Subvencija osiguranja
Za podsticaj osiguranja izuzetno je važna i mera Vlade Republike Srbije, koju su sledile i mnoge lokalne samouprave, da Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše premiju osiguranja u iznosu od 40 do 45 odsto, u zavisnosti od toga da li je u pitanju ruralno ili neruralno područje, odnosno do čak 70 odstu u najugroženijim regionima. To praktično znači da visina premije koju plaća osiguranik iznosi samo 60, odnosno 55 odsto regularne premije. Opština Sremska Mitrovica subvencioniše premiju osiguranja u ovom ataru sa dodatnih 20%, pored subvencije od 40% koje obezbeđuje Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije. Opština Ruma odobrava subvenciju premije poljoprivrednim proizvođačima u iznosu od 40% (ili na lokalu ili od Ministarstva, ne sabiraju se procenti subvencija) i sl.
Sve ove mere doprinele su da visina premija osiguranja poljoprivredne proizvodnje bude veoma prihvatljiva. Tako na primer za ha pšenice sa prinosom od 5.000 kg, po ceni od 20 dinara po kilogramu, sa osiguranom sumom od 100.000 dinara, premija s porezom za osnovne rizike (od grada, požara, udara groma) iznosi 2.195 dinara. Od tog iznosa osiguranik pri zaključenju polise plaća samo porez od 5%, a ostatak nakon skidanja useva. Kada uračunamo povrat po osnovu subvencija premija osiguranja poljoprivrednika, ovo osiguranje košta samo 1.300 dinara.
Radivoj Nadlački, koordinator Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije, naglasio je da se u narednom periodu očekuje objavljivanje preliminarne rang liste prijava pristiglih na Prvi Javni poziv za podnošenje prijava za utvrđivanje prava na korišćenje bespovratnih sredstava u okviru Projekta za konkurentnu poljoprivredu u 2021. godini, koji je obuhvatio investicije u nabavku opreme i mehanizacije u sektorima voća, povrća, grožđa i cveća. Njavio je da će do kraja jula biti raspisan i javni poziv koji će obuhvatiti nabavku opreme i mehanizacije, ali i izgradnju objekata za potrebe stočarske proizvodnje u sektorima mleka i mesa, kao i pčelarstva i akvakulture. Prema planu, zahtevi bi se podnosili od 1. septembra. Nadlački je naglasio da će do kraja godine biti raspisan i jani poziv namenjen sektoru ostalih useva.
Saša Gujanica, izvršni direktor NLB banke naglasio je da su NLB i Komercijalna banka, lideri, a tržištu poljoprivrednih kredita sa čak 40 procenata udela i da subvencionisani krediti inistarstva poljoprivrede predstavljaju liniju za koju se poljoprivredni proizvođači najčešće odlučuju.Kako se moglo čuti na konfernciji NLB i Komercijalna banka ubedljivo najviše odobravaju novca za poljoprivredne kredite a Gujanica kaže da se trude da se rokovi za odobravanje svedu na minimum jer su svesni da posao ne može da čeka i isto se odnose kako prema malim tako i prema velikim gazdinstvima.
Izvor Agropres
