Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju dva praznika, posvećena Svetom apostolu i jevanđelisti Luki i Svetom Petru Cetinjskom.
Jevanđelista Luka, Grk po rođenju, pre krštenja neznabožac, jedan je od apostola. Po zanimanju lekar, bio je izuzetno obrazovan, sa velikim darom za slikarstvo. Naslikao je tri ikone Bogorodice sa Hristom koje su postale uzor svim kasnijim ikonama majke Božije, pa se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Hrišćanstvo uči i da je pisac trećeg Jevanđelja Novog Zaveta, oko 60. godine. Pratio je apostola Pavla na misionarskim putovanjima, a kasnije je i sam propovedao. U 84. godini mučno je stradao za veru.
Praznik je u našem narodu poznat kao Lučindan i česta je krsna slava. Obično se kaže: „ide Luka-eto vuka“ ili „sveti Luka sneg do kuka“, najavljujući zimu i snegove. Zato se valja što pre pripremiti.
Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao „crno slovo“ svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.
Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.
Na Svetog Luku koncima se opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti.
U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke i da, ukoliko je vidite, to znači da sveti Luka moli boga za nas.
Danas ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran, uvek pomagao ljudima.
Uspomena na Svetog Petra Cetinjskog
Srpska pravoslavna crkva slavi danas i Svetog Petra Cetinjskog, koji je živeo krajem 18. i početkom 19. veka u Crnoj Gori. Mitropolit i gospodar Crne Gore postao je 1782. godine.
Posebno se poštuje zbog pobede nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji. Život je posvetio borbi protiv neprijatelja i pomirenju zavađenih plemena.
Njegove čudotvorne mošti počivaju u Cetinjskom manastiru.
Običaji na Lučindan
Običaji našeg naroda sežu iz davnih vremena i u mnogim krajevima zemlje ostali su nepromenjeni, autentični kao pre više vekova i danas predstavljaju divan aktuelan spoj tradicionalnih vrednosti i vere. Tako se na na Lučindan puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečan i bolji ručak, nose im se pite pazarice, kolači, … Prema stadu se znalo i dal će „alaudža“ na zemlju. Kada ovca „zateže“, znači biće teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.
U većini krajeva u Srbiji, na Svetog Luku se koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a govori se i: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“, jer dolazi zima i vukovi dolaze do sela.
U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke. Sveti Luka moli Boga za nas!
Na ovaj dan nikako ne bi trebalo da budete ljuti preki i nervozni, da se upuštate u svađe i rasprave, jer je Sveti Luka bio blag i miran i uvek pomagao ljudima!
