Da li se i vama dogodilo da ste jednom prilikom iskoristili ceo dozvoljeni minus?
Da ste tom prilikom pomislili kako ćete isti vrlo brzo da vratite (ako ne odjednom, onda u ratama), ali da se u „njemu“ i danas posle godinu, dve ili više dana?
Iskustva govore, da je ovo vrlo čest slučaj, ali isto tako i da je mnogo građana koji nemaju pravu sliku o tome koliko dozvoljeni minus zapravo košta.
A, dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, ili kako ga najčešće zovemo, minus“, dugo slovi za jedan od najskupljih vidova pozajmice od banke. Istovremeno je i među najčešće korišćenim, a jedan od razloga je što za ovu vrstu usluge nije potrebno previše papirologije i odobrava se veoma brzo, a bankarskim korisnicima deluje kao novac koji je uvek „nadohvat ruke“.
Računica pokazuje sledeće. Ako početkom godine iskoristite ceo iznos dozvoljenog minusa od 50.000 dinara i ne vraćate ovaj dug, uz godišnju kamatu koja je u proseku oko 20 odsto, za godinu dana ćete banci platiti 10.000 dinara samo za kamatu.
Kod nedozvoljenog, takozvanog „crvenog minusa“, kada prekoračite i odobrenu sumu, kamate se kreću i preko 40 odsto godišnje, piše Blic.
Ovo je jedan od primera zbog kojih bankarski klijenti koji „imaju iskustva“ sa dozvoljenim prekoračenjem po tekućem računu kažu da je jedan od najvećih problema to što je jako teško izaći iz začaranog kruga. Tačnije, kada jednom iskoristite minus treba vam mnogo vremena da vratite pozajmicu i tako zaustavite kamatu koja teče svakog meseca.
Prema podacima Narodne banke Srbije za prošlu godinu 2020. godine, banke u Srbiji dozvoljeni minus naplaćuju od 10 do 37 procenata godišnje. Ipak, najveći broj banaka naplaćuje ovu uslugu između 25 i 30 odsto, što je otprilike 2,5 odsto mesečno.
„Cehovi“ su se u međuvremenu menjali, ali je prosek ostalo vrlo sličan
Rešenje – postoji, ali ipak „boli“
Kako to izgleda u praksi? Ako početkom godine iskoristite ceo iznos dozvoljenog minusa, što radi priličan broj klijenata, na primer 40.000 dinara, uz godišnju kamatu od 30 odsto, odnosno mesečnu od 2,5 procenta, i tokom godine ne vraćate postepeno ovaj dug, banci ćete mesečno plaćati 1.000 dinara za kamatu. Za godinu dana to je 12.000 dinara samo za kamatu, a glavnica duga ostaje ista.
Zato ekonomski stručnjaci, savetuju da se dozvoljeni minus koristi samo u krajnjoj nuždi i na što kraći rok. Na primer, ako „uđete u minus“ od 10.000 dinara za neku neodložnu kupovinu ili investiciju, ali imate redovne prihode, vodite računa i otplatite ga za 6 meseci, ta pozajmica će vas ukupno koštati 1.500 dinara. To možda i nije tako mnogo, ako vam je ova usluga omogućila da brzo rešite problem koji niste mogli na drugi način.
Ako vam treba još manji zajam od 5.000 dinara, koji vratite banci u naredna tri meseca, usluga će vas koštati manje od 500 dinara.
S druge strane, ako „uletite“ u nedozvoljeni minus, samo mesec dana duga od 10.000 dinara „u crvenom“ koštaće vas skoro 400 dinara kamate.
Računica pokazuje da je sa ovakvim kamatama mnogo isplativije uzeti keš kredit, ako klijent proceni da neće uspeti brzo da izađe iz minusa, tim novcem pokriti minus i dalje nastaviti da otplaćujete rate kredita. Cena gotovinskih kredita trenutno je oko 10 procenata.
Zašto je dozvoljeni minus tako skup?
Bankari tvrde da je cena dozvoljenog minusa visoka jer nosi visoki rizik. Naime, banke za ovu uslugu ne traže dodatno obezbeđenje, brzo se odobrava, a garant su im buduća primanja klijenta, gde postoji mogućnost i da on ostane bez posla. Objašnjavaju da je dozvoljeni minus jedna vrsta kredita.
Iznos dozvoljene pozajmice zavisi od proseka primanja, a većina banaka računa prosek u poslednja tri ili šest meseci, mada odobreni minus može da bude i veći. Kamata na dozvoljeni minus zaračunava se samo na iznos koji klijent koristi, i to za broj dana koliko je neko proveo u dozvoljenom minusu.
Izvor: b92.net
