Broj potrošača koji se javljaju potrošačkim organizacijama, a u vezi sa kupovinom putem društvenih mreža od neregistrovanih prodavaca, svakodnevno raste. Nažalost, u ovakvoj situaciji, odredbe Zakona o zaštiti potrošača nisu primenjive (ne važe) i potrošačke organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete, izuzev da potrošače upute na samostalni sudski postupak.
Zbog toga je, posmatrajući navode u čl. 6. Zakona o elektronskoj trgovini, ali i druge zakone, Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV) u saradnji sa potrošačkim organizacijama članicama Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), izvršilo proveru određenog broja trgovaca na društvenoj mreži „fejsbuk“ i utvrdilo spisak onih za koje se sumnja da ne posluju u skladu sa propisima.
Taj spisak se stalno ažurira i upravo je objavljen novi.
Crnu listu trgovaca možete pogledati OVDE, na zvaničnom sajtu Udruženja za zaštitu potrošača.
Kako je rečeno, reč je o trgovcima koji svoju robu prodaju putem Fejsbuka ili Instagrama, a koji imaju i više od 5.000 pratilaca na svojim profilima.
Pretpostavka je da na listi postoje trgovci koji su eventualno i registrovani, a na listi su se našli iz razloga što ne poštuju Zakon. Svaki trgovac koji dostavi dokaz da posluje u skladu sa Zakonom, biće uklonjen sa liste. Lista nije konačna, svakodnevno će biti ažurirana.
Kako da znate koji je lažni?
Kako je ranije rekao pravni savetnik iz NOPS, Marko Dragić, trgovac koji svoju prodaju vrši putem interneta, u obavezi je da na vidnom i dostupnom mestu naznači: Poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove.
Šta dalje?
Provera je rađena jer je uočeno da je ove godine, kada je porastao promet u elektronskoj trgovini, primećeno da veliki broj trgovaca ne prodaje u skladu sa zakonima, pritom ne poštuju ni etičke norme a da je rast broja trgovaca koji posluju na crno posebno izražen na društvenim mrežama.
Naglašava se da Zakon o elektronskoj trgovini propisuje koje informacije pružalac usluge elektronske trgovine mora da poseduje, a među je i obaveza da ako navodi cene, one moraju biti jasno naznačene, a posebno se mora naznačiti da li su u te cene uključeni troškovi dostave, ostali manipulativni troškovi, porez i drugi troškovi koji na njih utiču.
Broj potrošača koji se javljaju potrošačkim organizacijama u vezi sa kupovinom putem društvenih mreža od neregistrovanih prodavaca, svakodnevno raste.
Ministarstvo trgovine i ranije je najavilo ovakav sistem kontrole. Međutim, za razliku od EU, koja je svojim udruženjima potrošača dala šire ingerencije kada je reč o rešavanju ovog problema, kod nas je to tek počelo i očekuje se da će Udruženja, kao relevantne insistucije nastaviti da se bave dovođenjem u red sistema, što je i najavljeno.
(Telegraf Biznis)
