U Sremu, pored većinskog srpskog stanovništva žive još četiri nacionalne zajednice: Hrvati, Slovaci, Mađari i Romi.
I dok su slučajevi diskriminacije pripadnika Hrvatske nacionalne manjine početkom devedesetih godina prošlog veka sada već daleka prošlost, čini se da odnos prema populaciji Roma večito tinja i ne menja se desetinama godina.
Godine 2010-e, tačno na polovini projekta „Dekada Roma“ – međunarodne inicijative za unapređenje kvaliteta života Roma u Evropi, urađeno je ispitivanje javnog mnjenja o do tada postignutom. Na pitanja o odnosima prema Romima, ispitanici su mahom davali politički korektne odgovore.
Međutim, na pitanje „Da li biste se udali za Roma ili oženili Romkinju?“ postali su daleko uzdržaniji. Sociolozi su to ocenili kao dokaz da predrasude prema ovoj nacionalnoj zajednici i dalje postoje.
Pomaci u obrazovanju Roma
Roma u Sremu po poslednjem popisu ima preko tri i po hiljade. Procentualno, najviše su prisutni u opštini Pećinci.
Nameće se pitanje: da li su Romi često izloženi diskriminaciji zbog socio-ekonomskog statusa ili pak zbog boje kože i viševekovnih predrasuda.
Sociolog kaže da u ovom slučaju funkcioniše karakteristična matrica predrasuda po kojoj jedan negativan primer potisne dvadeset pozitivnih.
– U ljudskoj psihi je tako. Kada vidimo jednu ženu da loše vozi, automatski kažemo kako su žene loši vozači. Tim zrncem istine zapravo potkrepljujemo ono što se vekovima misli i prenosi s kolena na koleno. To je suština predrasuda koje treba da se razbijaju edukacijom i sistemski da ne bismo došli u situaciju da nam zrnce istine kreira naše mišljenje i stav.
Kod problema Roma karakteristično je da većinska populacija gaji predrasude prema njima, dok sa druge strane Romi pristaju na to i zbog toga ostaju na marginama društva, što je začarani krug predrasuda i pristajanje na njih. Iako se puno uradilo na unapređivanju života Roma i dalje imamo loše slike u romskim naseljima.
– Čak 95% Roma je nezaposleno, što je tragično. Tek je svaki treći funkcionalno pismen, a gorući problem je učestalost ranih brakova ili vanbračnih zajednica. Zato se i kod njih treba raditi na razvijanju svesti, naročito kod mladih devojaka, da su važni škola i zaposlenje, da će samo tako promeniti svoj život. U obrazovanju ima pomaka, ranije su već u prvoj godini deca napuštala školu, dok danas mnogi ostanu u njoj i završe je do kraja.
Ona smatra da se problemi diskriminacije po nacionalnoj osnovi jako lako razbukte ukoliko se zapostave i da je potrebno raditi kako sa grupama koje su diskriminisane, tako i sa onima koji diskriminišu.
Određene kategorije stanovništva posebno su ranjive i izložene diskriminaciji, a pored Roma, među njima najčešće su osobe sa invaliditetom, osobe sa psihičkim i intelektualnim poteškoćama, žene, starije osobe i seksualne manjine. Iako u Srbiji postoji pravni i institucionalni okvir za zaštitu od diskriminacije, daleko smo od tolerantnog društva u kome se poštuju različitosti, ali smo napredovali u odnosu na poslednju deceniju 20. veka kada je u pitanju uključivanje pripadnika manjina u društvo i unapređenje njihovog položaja.
Ipak, u praksi, određene društvene grupe i dalje teško ostvaruju svoja prava.
Tekst je objavljen u sklopu projekta „РАВНОПРАВНО – Лицем у лице – Muj an muj“ koji je sufinansiran iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradska uprava za obrazovanje,kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
