Tenzije u trouglu između klijenata, pravnih zastupnika i finansijskih institucija ne prestaju.
Posle više od 200.000 tužbi građana protiv banaka zbog troškova obrade kredita, sada su i banke odlučile da presaviju tabak i da tuže – advokate. Ipak, kako sada stvari stoje, one ne podnose tužbe protiv svih pravnih zastupnika građana u ovim sporovima, već protiv onih koji među bankarskim klijentima važe za rodonačelnike kada je u pitanju pokretanje tužbi, jer zastupaju na hiljade klijenata, piše Euronews Srbija.
Bivši advokat, a sada javni beležnik, Branislav Popović i njegova koleginica Slađana Sudimac, koja je nasledila Popovićeve predmete, prvi su pravni zastupnici protiv kojih je neka banka podnela tužbu za naknadu štete zbog sporova oko troškova obrade kredita. Pred Višim sudom u Beogradu Unikredit banka od njih traži odštetu od 529 miliona dinara, plus zateznu kamatu i troškove postupka. U ovoj finansijskoj instituciji su za Euronews Srbija rekli da ne žele da komentarišu postupke koji su u procesu pred pravosudnim organima.
Ipak, kako su mediji objavili, oni terete Popovića da je protivpravno pribavio na hiljade klijenata, suprotno Kodeksu profesionalne etike advokata. Prema podacima Osnovnog suda u Novom Sadu, samo u prošloj godini, pred tim sudom je pokrenuo čak 4.553 postupka protiv banaka, a u Beogradu, samo protiv Unikredit banke 2.340 parnica.
Procene su, međutim, da je broj daleko veći, jer je Popović pokretao sporove protiv više od 20 banaka. Banka, kako su mediji pisali, tereti advokate da su davali blanko punomoćja za zastupanje, da su automatski štampali podneske, kao i da su nepotrebno umnožavali procesne radnje, kako bi povećali broj tužbi. Neretko je, kako navode, sporno i da li je korisnik kredita potpisao punomoćje ili je to umesto njega uradilo neko treće lice. Ukazuju i da se predmeti prodaju i preprodaju, a da neki građani kao nisu ni svesni da su tužili banku.
Branislav Popović je jedan od trojice advokata iz Kruševca protiv kojih je Advokatska komora Vojvodine početkom godine podnela disciplinsku prijavu zbog nelojalne konkurencije, jer su samo prošle godine „zatrpali“ novosadski sud sa više od 6.000 parničnih predmeta, zastupajući klijente koje nikada nisu ni videli. Imajući u vidu da prosečan parničar godišnje vodi tridesetak slučajeva, u AKV su tada naveli da kruševačke kolege ovim teško krše advokatski kodeks, po kojem je zabranjeno reklamiranje i neetičko pribavljanje klijenata. Oni su naveli i da je takva praksa dovela do toga da se redovna parnična ročišta u Novom Sadu zakazuju tek za 2023. godinu.
Banke: Advokati prave biznis
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić izjavio je da pojedine advokatske kancelarije u Srbiji zloupotrebljavaju institut prava i prave biznis u sporovima građana protiv banaka. Vasić je kazao da zvanični podaci pokazuju da se 50 odsto svih tužbi protiv banaka nalazi „kod te jedne advokatske kancelarije“. Vasić kaže da ima oko 11.000 advokata od kojih se njih 754 bave tužbama protiv banaka, od čega samo „top pet“ imaju 80 odsto tužbi kod sebe. Advokat Ivan Vukoje je istakao da advokate zakon ne ograničava da imaju veliki broj klijenata i ukazuje na obrnut slučaj, da u Novom Sadu postoji advokatska kancelarija koja brani banke i koja ima 400.000 predmeta. „To je posao advokata i oni nemaju ograničenja u broju predmeta. Ovo je pritisak banaka na advokate“, rekao je Vukoje.
Advokati: Banke da prestanu sa pritiscima
Predsednica Advokatske komore Srbije Jasmina Milutinović je izjavila da je zabrinuta zbog informacija da su banke počele da podnose tužbe protiv advokata za naknadu štete koja je navodno banci naneta tužbama građana za utvrđenje ništavosti odredbi ugovora o kreditu o naplati troškova obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, prenosi Euronews Srbija. Milutinovićeva je istakla da advokatura očekuje od banaka kao druge strane u sporu, kao i njihovog udruženja, da prestanu sa vršenjem pritisaka na građane i advokate koji ih zastupaju, jer će u protivnom izazvati recipročne mere koje mogu naneti štetu svima.
„Imajući u vidu da su u pitanju prvostepene presude koje su donete u korist građana, a na osnovu kojih je mogla da se traži naplata, jer je reč o sporovima male vrednosti, jasno je da ovakvo postupanje banaka predstavlja nastavak politike zastrašivanja građana i advokata i nedopuštenog uticaja na njihov rad, kako bi odustali od daljeg vođenja sporova protiv banaka i zastupanja svojih klijenata“, istakla je Milutinovićeva.
Ona je rekla i da AKS neće odustati od borbe za pravnu sigurnost koja je, kako je navela, narušena dopunom stava VKS od 16. septembra 2021. godine niti od borbe za samostalno i nezavisno bavljenje advokaturom bez pritisaka i ucena. Sporovi između građana i banaka počeli su pre nekoliko godina, zbog troškova obrade kredita, a ubrzo su se pojavili oglasi na banderama na kojima su advokati nudili svoje usluge prilikom podnošenja tužbi. Sudovi nisu postupali ujednačeno po ovom pitanju, pa je Vrhovni kasacioni sud 2018. godine dao svoj pravni stav, koji su sudije uglavnom tumačile kao povod da presude donose u korist bankarskih klijenata.
Taj stav je, međutim, polovinom septembra ove godine dopunjen, tako da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, zbog čega su negodovali i građani koji su ih tužilii i advokati koji zastupaju klijente u ovim sporovima, koje bi sada mogli izgubiti.
