Boško Matić iz Salaša Noćajskog nakon 20 godina rada u jednoj privatnoj firmi odlučio je da da otkaz i da se u potpunosti okrene tovu svinja. Prvi i najvažniji korak, za ovog 43-godišnjaka, je bio da izgradi odgovarajući objekat.
„Generalno su male plate u firmama, a život je sve skuplji, troškovi sve veći, tako da sam dugo razmišljao šta je za mene i porodicu najbolje da uradim. Pravio sam razne računice i došao do toga da bi najpametnije bilo da dam otkaz i posvetim se svinjarstvu. Moja kuća se oduvek bavila tim poslom, ali ne u nekom velikom obimu, više u smislu neke sigurnosti ukoliko ostanem bez posla i kao dopuna kućnog budžeta“, počinje Boško.
Otkaz je dao početkom ove godine i odmah krenuo u realizaciju svoje zamisli, odnosno pristupio izgradnji tovilišta.
„U februaru mesecu počeo sam da zidam jedan objekat kapacita 600 tovljenika. Nije bio lak posao, radio sam na tome zaista ozbiljno, u par navrata sam imao pomoć, ali zaista mogu da kažem da sam najveći deo posla sam izneo na sopstvenim leđima. Od temelja, pa do krova i izolacije, sve sam radio izuzetno kvalitetno, pažljivo. Želeo sam da ozidam objekat na način na koji će meni biti najkorisniji, najfunkcionalniji i da bar na tako sebi olakšam kasnije tov“, priča on.
Boško kaže da vidi perspektivu u poslu kojim je odlučio da se u budućnosti bavi, ali svestan je da neće biti lako. On ipak veruje da nije doneo pogrešnu odluku i da je uvek bolje biti sam svoj gazda.
„Farma je da kažem do pola završena, a i druga polovina će biti uskoro. Ozidao sam 12 boksova, četiri su kompletno opremljena i već napunjena, ostatak će biti za nepunih mesec dana. Vrlo sam ponosan na ovaj objekat, dobro sam se namučio dok sam ga zidao, uložio nebrojeno sati rada, što se kaže znoja, kao i sredstava u njega, ali mislim da će se isplatiti“, objašnjava Matić.
Prva tura svinja iz njegovog tovilišta za isporuku će biti spremna već oko Nve godine. Svoju robu očekuje da će plasirati kako Mitrosu, sa kojim je već sarađivao, tako i manjim klanicama.
„Otkupna cena trenutno je nešto lošija, ali podnošljiva je, mislim da ću moći da funkcionišem. Ne mogu da kažem da ne razmišljam o tome kako će biti u narednom periodu, o epidemiji virusa kovid i kako taj faktor može da utiče na tržište, ali kako bude ostalima, biće i meni“, kaže Salaščanin.
On objašnjava da se ranijih godina brojka kretala do 150 tovljenika, za toliko je bilo prostora, ali i vremena.
„Za razliku od prethodnog perioda, višestruko ću povećati broj tovljenika. Ono što moram da naglasim jeste da je celokupna proizvodnja moja, odnosno imam krmače i tu ostvarujem određene uštede, pa me prase ne košta 5.000-6.000 dinara, nego duplo manje, plus smanjujem rizik u nekom zdravstvenom pogledu, jer znam njihovo poreklo, a to je jako važno“, kaže Boško.
Što se njega tiče, ističe on, vrlo brzo bi se odlučio i za dalje proširivanje kapaciteta, a neki plan za budućnost mu je da na svojoj farmi ima 1.500 tovljenika.
„Videćemo kako će sve ići, ali ja sam voljan da dalje širim proizvodnju, prosto mislim da nema nazad, samo gledam napred i idem napred. Još sam mlad i mogu dosta da radim, naravno porodica je tu da mi u svemu pomogne i da me podrži. Boriću se, jer verujem u svoju odluku“, priča Salaščanin.
Baviti se poljoprivredom, on naglašava, da nikada nije bilo lako. Uvek je zahtevalo dosta rada, a često on nije bio adekvatno novčano ispraćen. Poljoprivrednik zavisi i od vremenskih uslova i od svojih mašina, od znanja, pa sve do kupaca, nakupaca…
„Kada se normalno troši zarada, ako je ima, od poljoprivrede može da se živi, ali mora pametno da se radi, pametno i vredno. Sve se može, kada se hoće, a ja puno želim. Planova ima, samo čekaju realizaciju“, zaključuje on.
