Dok korona hara u celom svetu, kod naših vrednih povrtara, stiže sezonsko voće – jagoda. Za početak na maloj površini i pod plastenikom porodica Lovčevič iz Noćaja je rešila da se oproba u gajenju ovog, za mnoge omiljenog voća.
„Ove godine jagode imamo pod tri plastenika dužine 21 metar. Odlučili smo se za novu sortu, „italijansku albu“ čiji je plod krupan, atraktivnog izgleda, ujednačen i čvrst, pokožica ploda je svetlocrvena i sjajna, sve u svemu takav da je lep na oko podjednako koliko je i ukusan i aromtičan“, počinje Gordana Lovčević i dodaje da su za sada ona i njen suprug Jovica zadovoljni prinosom.
Noćajka kaže da iz nekog njihovog dosadašnjeg iskustva jagoda sama po sebi ne iziskuje puno vremena, te da je za nju, bar kada je reč o njihovim površinama koje su pod ovom voćkom, dovoljno malo dobre volje i dva par vrednih ruku. Naravno potreban je određen trud i rad, ali za Lovčeviće, koji su u Noćaju poznati kao izuzetno vredni ljudi, to ne predstavlja problem.
„Rezultati raznih domaćih i stranih istraživanja pokazuju da neke od tih novih sorti jagode imaju skromnije zahteve prema ekološkim uslovima i primenjenoj agrotehnici, što ih čini potencijalno interesantnim za gajenje u našim uslovima, čak i uz poštovanje tradicionalnog načina proizvodnje, tako da se mi trudimo da naša jagoda bude zaista vrhunskog kvaliteta, a pre svega zdrava i ne tretiramo je hemijskim preparatima, odnosno proizvodimo je potpuno organski“, ističe Noćajka.
Pored jagode Gordana i Jovica imaju i dva velika plastenika u kojima uzgajaju paradajz. Radi se o sorti „big beef“ koju uzgajaju već nekoliko godina unazad, a bave se i proizvodnjom krastavčića.
„Što se tiče paradajza njime se bavimo dosta duže nego jagodom, da kažem veterani smo. Njemu i krastavčićima posvećujemo pojednaku pažnju i te kulture su, bar po našem iskustvu, zahtevnije od jagoda. S obzirom da je to posao koji radimo godinama unazad i koji nam donosi najviše zarade oduzima nam i najviše vremena, jer osim kvaliteta, ne samo za ove kulture, nego i za ostale, važno je i kada, što se kaže, dospe. Što ranije cena mu je veća, ali to opet ne znači da ga treba hemijskim putem tretirati“, objašnjava Gordana.
Paradajz Lovčevići plasiraju na Zelenoj pijaci u Sremskoj Mitrovici gde imaju zakupljenu tezgu.
„Što se tiče samog plasmana paradajza tu zaista nemamo problema, jer smo stekli dobre mušterije koje su zadovoljne našim proizvodom i koje se iz godine u godinu vraćaju, što opet govori u prilog tome koliko je važno imati kvalitetnu robu. Pred kupce smo sa ovom kulturom izašli kada je njegova cena iznosila 120 dinara, a ona se naravno vremenom menja i opada“, priča Noćajka.
Pod krastavčićima Lovčevići su prošle sezone imali deset ari, a isto toliko će biti i ove godine.
„Kada govorim o krastavčićima i njihovom plasmanu, ni tu nemamo problema, ali iz razloga što njega uzgajamo uslužno, a to znači da imamo siguran otkup. Cena po kojoj smo prošle godine prodavali kilogram krastavčića iznosila je sto dinara i mogu da kažem da smo zadovoljni, jer ona za nas konkretno nije zavisila od tržišta, tako da smo se odlučili da i ove godine definitivno radimo isto“, objašnjava Gordana.
Jagode stižu prve, a između njih i paradajza, odnosno krastavčića Lovčevići se bave biljkom jošta, biljkom koja je nastala ukrštanjem odrozda i ribizle i za koju kažu ljudi da je zdravija i od aronije.
„Zbog bolesti koje napadaju gore dve pomenute biljke nemački stručnjaci su ih ukrstili i tako dobili sortu koja ima dobra svojstva i od jedne i od druge – veliku količinu vitamina i minerala, a pri tom i otpornost, pa ga nije potrebno tretirati zaštitnim sredstvima. Radi se o žbunastoj biljci koja i podseća na aroniju, cveta u prvoj polovini aprila meseca, samooplodna je i bere se u julu. Plod je krupniji nego kod ribizle, a stabljike su bez trnja. Za sada pod joštom nemamo velike površine i uglavnom je koristimo za sopstvenu upotrebu, pravimo izuzetno ukusan sok i džem od nje, ali ko zna, možda u budućnosti se odlučimo i njoj da se posvetimo malo više. Naravno ukoliko dođemo do računice da će nam to u jednom momentu biti isplativo“, nastavlja Gordana.
Za kraj ona dodaje da se za male poljoprivrednike, povrtare i voćare, u ovom trenutku rad na manjim površinama visestruko isplati, jer ne moraju da plaćaju dodatnu radnu snagu, a i retki su oni koji žele to da rade.
