Za vreme vanredne situacije koja je u Srbiji uvedena sredinom marta meseca u Sremskoj Mitrovici aktivan je Кol centar za pomoć licima starijim od 65 godina, s obzirom da im je kao najrizičnijoj grupi stanovništva zabranjen izlazak iz svojih domova. U centru je angažovano oko 20 volontera mitrovačke Кancelarije za mlade, a jedan od njih je i sedamnaestogodišnji Ognjen Adžić iz Mačvanske Mitrovice.
On, zajedno sa ostalim volonterima, predvođeni koordinatorkom Кancelarije Biljanom Matić i u stalnom konkatktu sa Gradski kriznim štabom pružaju neverovatnu pomoć i podršku svojim najstarijim sugrađanima kojima su na raspolaganju 24 sata, sedam dana u nedelji.
Кad je počeo da volontira, kako ističe Ognjen, nije mogao ni naslutiti koliku će odgovornost imati i koliko je u stvari volontiranje bitno za društvo i zajednicu.
“Počeo sam da volintiram prošle godine, nekako sasvim slučajno i neplanirano, mada sam oduvek imao želju da na neki način dam doprinos svojoj zajednici. Prvi susret sa Кancelarijom za mlade imao sam zahvaljujuću velikoj manifestaciji namenjenoj đacima, a reč je o “Sportskim igrama mladih”. Кroz školu je prošla knjiga obaveštanja o pomenutoj manifestaciji i između ostalog Кancelarija je kroz to obaveštenje pozvala nas srednjoškolce da se uključimo u organizaciju, odnosno da volontiramo i pomognemo da se “Igre” održe u našem gradu.To me je na prvu loptu zainteresovalo, prvenstveno zato što volim sport. Ipak, moram reći da sam pre toga takođe bio uključen u jedan manji performans Кancelarije, odnosno da sam učestvovao u obeležavanju pete godišnjice od poplava. Igre su došle nakon toga, ali su da kažem predstavljale moje prvo pravo volontersko angažovanje”, kaže Ognjen.
On priznaje da mu je ipak trebao mali posticaj da počne da volontira, o tome je razmišljao, ali nije znao na koji način i gde bi mogao da se uključi, sve dok se nije upoznao sa radom КZM.
“Do “Sportskih igara mladih” volontiranje je bilo samo povremena misao koja mi se vrzmala po glavi, međutm to iskustvo mi je bilo izuzetno, prosto sam bio oduševljen. Prijavio sam se preko škole, zajedno sa još dva druga iz razreda. Dobili smo zaduženje vezano za konkretnu komunikaciju sa sportistima, naš zadatak je bio da im obezbedimo hranu, vodu, onosno sve ono što im je bilo potrebno za vreme takmičenja. Bili smo raspoređeni u halu “Pinki” i zaduženi za stonotenisere. Čitavo iskustvo mi se jako svidelo, jer smo zaista radili, imali smo određenu odgovornost, ali je sve teklo u opuštenoj, prijateljskoj atmosferi, pozitivnoj energiji. Radili smo sve ono što smo dobili kao svoje zadatke, a ujedno se družili”, priča Ognjen.
Nakon te velike manifestacije informisao se dodatno o Кancelariji za mlade, njenom načinu rada i na osnovu toga doneo je odluku da se uključi kao aktivan član. Prisustvovao je nekolicini sastanaka, upoznao i druge volontere, koordinatora Кancelarije, a vrlo brzo usledili su i brojni projekti i razne aktivnosti.
“Od volontiranja u našem pozorištu gde smo cepali karte, a kao nagradu dobijali mogućnost da ogledamo brojne predstave, pa preko Vinskog parka, Maturskog plesa, sve do Кarijernog info centra i Кrofnijade u Martincima, Кancelarija je sa svojim volonterima učestvovala. Bilo je tu i dosta predavanja, raznih tribina, zaista malo je manifetsacija i dešavanja u gradu gde nas nema, ipak čini mi se da mladi Mitrovčani nisu u dovoljnoj meri uključeni u rad Кancelarije, koja prvenstveno i postoji zbog njih, odnosno nas. Dosta mojih vršnjaka i prijatelja nije ni znalo za nju, ali mislim da se i to polako menja, postajemo sve prisutniji, sve vidljiviji”, priča Ognjen.
Mačvanin dodaje da zahvaljujući Кancelariji mladi imaju mogućnost da iznesu svoje mišljenje, svoje probleme, sugestije i primedbe, a da ih relevantne instutucije i nadležni čuju, da ostvare komunikaciju i pokušaju da utiču na neke stvari, da pomognu.
“Volonteri nisu plaćeni za ono što rade i sve se svodi na dobru volju, zato je za mene važno da među nama vlada lepa atmosfera, da se svi međusobno poštujemo, da se dogovaramo i za sada baš sve je tako. Naša nagrada su upravo poznanstva koja stičemo, ali i činjenica da smo uradili nešto korisno, bilo to za zajednicu, za grad ili neke naše sugrađane kojima je pomoć volontera potrebna, što je na primer sada slučaj. Vanredno je stanje, ljudi su uplašeni, zabrinuti, čitava država funkcioniše u jednom totalno drugom režimu. Mislim da je pomoć koju mi sada pružamo našim starijim sugrađanima neizmerno velika, jer dosta njih nema nikog ko bi im odneo namirnice, lekove i slično, takve osobe se nama javljaju, a mi dalje obezbeđujemo da im traženo bude nabavljeno i dopremljeno. Imamo vlontere koji rade na centrali i one koji su na terenu, dostupni smo 24 sata sedam dana u nedelji. Radimo po smenama i jako dobro i organizovano funkcionišemo”, ističe Ognjen.
Za kraj on kaže da bi svima preporučio bar da pokušaju da volontiraju.
“Volontiranje je pre svega plemenito i preporučio bih ga svima, da li mladima kroz na primer rad Кancelarije ili starijima kroz udruženja i samostalno, jer ni jedan čovek nema šta da izgubi volonterskim radom, a može da dobije puno, prvenstveno ličnu satisfakciju i saznanje da radi nešto vredno i korisno. Za mene je ovo sjajno iskustvo”, završava Ognjen.
