Koliko su opasne divlje deponije?

Sremska Mitrovica – U Vojvodini se redovno čiste, ali i redovno nastaju divlje deponije, koje su posledica kako velikog nemara građana, tako i slabe kaznene politike.

Grad Sremska Mitrovica i okolna sela, godinama se bore sa ovim problemom. Neovlašceno odlaganje smeća se dešava na teritoriji celog Srema, ali je veliku medijsku pažnju najčešće dobijalo selo Laćarak koje se nalazi u blizini Sremske Mitrovice, pa je i zbog toga postalo očito da problem treba rešavati, ne samo u tom selu, nego gde god se on pojavi. Borba se nekada čini uzaludnom, ali pomaka, od početka rada Regionalne deponije “Srem – Mačva” 2014. godine u Sremskoj Mitrovici, ima.

Zagađenje i šteta po zdravlje koju divlje deponije proizvode je velika. Veoma važno je raditi na edukaciji i razvijanju svesti građana, na tome, kao i na sanaciji divljih deponija najviše radi Javno komunalno preduzeće “Komunalije”. Pored njih ovom temom se bave i zdravstvene službe koje redovno upozoravaju na štetnost po zdravlje koje divlje deponije imaju.

Divlja odlagališta prvobitno imaju vizuelno loš efekat, ali u odnosu na zdravstveni aspekat to je neuporedivno manji problem. Najugroženiji su svakako oni građani koji žive u neposrednoj blizini smetlišta, kao i proizvodači poljoprivrednih kultura preko čijih njiva se baca otpad tako da iste ne mogu da se koriste, što je često slučaj.

Deponije kontaminiraju zemlju, vazduh, vodu. Često se, pogotovo tokom letnjeg perioda, one i zapale, pa pored opasnosti koju sam požar nosi sa sobom, u tim situacijama pojavljuje se i dim koji takođe sadrži otrovne materije, izuzetno štetne po zdravlje.

Pored ljudi koji na tim deponijama odlažu svoj otpad i sami izlažu sebe rizikom od raznih zaraznih bolesti, na njima često borave i ljudi iz marginalizovanih grupa, socijalno najugroženiji koji takođe grožavaj spostveno, ali kao i prethodni i tuđe zdravlje.

Zdravstveni i sigurnosni rizik tiče se mogućeg širenja bolesti i infekcija i zbog prisustva mnogobrojnih drugih prenosnika zaraze kao što su muve, glodari, ptice, životinja na divljoj deponiji.

Dr Jasmina Jandric Kočić iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovice, kaže da divlje deponije predstavljaju i ekonomski gubitak jer se zbog deponija troše sredstva i za potrebe lečenja građana i odsustvovanja s posla, jer ma koliko da je smetlište udaljeno od građana, zbog kruženja materija u prirodi, one opasne ipak pronalaze put do, pre svega, pijaće vode – preko zemljišta, zatim do poljoprivrednih proizvoda, životinja, na kraju do ljudi.

Često otpad koji se može naći na divljim deponijama su automobili, akumulatori, šporeti, delovi računarske opreme i motorno ulje, a te stvari (teški metali-produkti raspadanja metalnog otpada, pesticidi, bakterije,….) imaju toksično i karcenogeno dejstvo na ljude, životinje i biljke, koje se kasnije prenosi kroz generacije, kad jednom dospeju u tlo i vodotokove ne poznaju granice privatnog i državnog zemljišta.

Kad je u pitanju širenje zaraznih bolesti, poznato je da su divlje deponije izvor zaraze, pre svega za crevne zarazne bolesti, šugu, kao i bolesti koje prenose insekti i glodari. Na divljim deponijama postoje pogodni uslovi za množenje insekata (krpelji, bubašvabe, muve, komarci,) i glodara (pacovi i miševi) koji su sa svoje strane prenosioci mnogih zaraznih bolesti.

Glodari čiji broj enormno raste na divljim deponijama i u široj okolini su potencijalni prenosioci tularemije, leptospiroze, bruceloze, salmoneloze, hemoragične groznice, besnila, lajšamanijaze i trihineloze.

Saniranje divljih deponija na teritoriji Opštine Sremska Mitrovica bilo bi od neprocenjivog značaja za zdravlje svih stanovnika opštine kao i za očuvanje zdrave životne sredine, rekla je dr Jasmina Jandrić Kočić.

Tekst je objavljen u sklopu projekta “ Ne sa strane! U kantu sve može da stane” koji je sufinansiran iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradska uprava za obrazovanje,kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.