Rodom iz Noćaja, a godinama unazad stanovnik Zasavice I Slobodan Jelikić zvani Gale nakon radnog veka koji je proveo u brodogradilštu „Sava“ i penzionisanja život je posvetio prirodi, njoj je posvetio svoje vreme i ljubav, a ona mu je za uzvrat „sakrila“ zdravstvenu knjižica u podarila sve svoje plodove.
Čika Gale sada sa svojih 74 godine od kojih skoro 20 u penziji priseća se vremena kada je brodogradilište bilo njegova druga kuća.
„Ušao sam u brodogradilište „Sava“ kao mladi momak koji je tek izučio zanat, a iz njega izašao kao majstor penzioner. Posao sam jako voleo, odveo me je u razne zemlje, bio sam poštovan i cenjen ne samo kao kvalitetan radnik i majstor nego i kao dobar i pošten čovek“, priseća se čika Gale.
Kada se penzionisao počeo je sve češće i sve duže da boravi u prirodi, tačnije na bari Zasavici, a pecanje i branje gljiva su mu postale omiljene zanimacije.
Zna kaže, najmanje deset vrsta različitih gljiva da prepozna, a pored njih skuplja i puževe koje je u međuvremenu naučio da priprema za jelo.
„Paprikaš od puževa je fantastičan moram da priznam, a neki će se možda malo začuditi kada čuju da ponekog puža pojedem čak i živog, jer su dobri u lečenju čira na želucu“, priča čika Gale i dodaje da i gljive zna da sprema na nekoliko različitih načina te nabraja redom jednu po jednu – bukovača, mirisavka, panjevčica, đurđevača, baščanka, škripavac, smrčak, tartufe kaže jedino nikada nije našao.
Dosta skuplja i ostale plodove, drenjine, trnjine, orahe, malo ostavi za sebe, a ostatak podeli domaćicama i deci u selu ili organizuje društvo da zajedno naprave ručak i sve pojedu.
Društvo u prirodi mu najčešće prave razni i mnogobrojni ekolozi koji često borave u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“, ali i ljudi njemu sličnih, ljubitelji prirode. Od ekologa svašta je naučio, ali i on je njima dostatoga pokazao.
Ukoliko nema ljudi u svojoj okolini Gale se druži i sa životinjama, posmatra dabrove, labudove, nema strah od zmija, ali imao je poneki susret sa divljim svinjama i jedino mu se ta kratka „druženja“ nisu svidela. Ribe ima na pretek i velike i male, a njegov najveći ulov težio je čak 6 kilograma.
Uvek je u čizmama, a neretko i na biciklu, bar gde može da se vozi.
„Biciklom odem do bare dokle god mogu, a ostatak puta prepešačim. Inače generalno puno pešačim u prirodi. To mi pričinjava veliko zadovoljstvo, daje energiju i snagu s jedne strane, a s druge strane me umiruje. Ne sećam se kada sam poslednji put bio kod lekara, znam da postoje andol i acetisal i to je sve, moj da se tako izrazim, život u prirodi i sa prirodom je bez sumnje zaslužan za to, jer hranim se zdravo, udišem čistiji vazduh, nemam stresa, velikih briga“, priča dalje čika Gale.
Na vikendici koju ima na Bari boravi od jutra do mraka, kući ode tek koliko da prespava, jer sve ono što mu je potrebno za život ima tamo.
Bogatim ga, pored zdravlja, kaže čika Gale čine i njegovi unuci, pa ponosno ističe da mu je samo jedan sin podario čak pet muških unuka, međutim ljubav prema prirodi nije uspeo da prenese na svakog od njih, ali znaju i oni nekada da mu prave društvo na bari, najčešće u pecanju.
Činjenica da je sve manje ljudi okrenuto prirodi ga kaže dosta muči, ali i spoznaja da generacije koje dolaze uprkos stalnim pričama koje se mogu čuti sa svih strana o tome kako prirodu treba čuvati i negovati, sve manje mare za nju i sve se lošije prema njoj ophode.
„Priroda je bogatstvo i to nikada ne treba smetnuti sa uma“, poručuje čika Gale.
Tekst je objavljen u sklopu projekta “ Ne sa strane! U kantu sve može da stane” koji je sufinansiran iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradska uprava za obrazovanje,kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
