Zvaničnici švedske Javne zdravstvene agencije izjavili su da su blizu ostvarenja cilja dostizanja „imunuteta krda“ i tvrde da je možda i 40 odsto populacije steklo imunitet na korona virus, zbog čega broj novoobolelih iz dana u dan pada.

„Jasno je da smo stigli do veoma značajnog nivoa. Smanjenje brojeva koje sada vidimo snažan je pokazatelj velikog nivoa imuniteta u populaciji“, rekao je epidemiolog Anders Tegnel, koji je bio zadužen za državnu strategiju borbe protiv kovida-19.

Na njegovu izjavu reagovalo je 25 lekara i naučnika, koji su u otvorenom pismu napali Tegnelovu strategiju i naveli da nema ni govora o imunitetu 40 odsto populacije, jer je, kako tvrde, taj procenat najviše deset odsto.

Jedna od potpisnika pisma, virusolog Lena Ejnhorn, kaže da je nesporno da se smanjuje broj novoobolelih i umrlih, ali ukazuje da to nikako ne može da se pripiše kolektivnom imunitetu, prenosi Politiko.

Ona smatra da je do povoljnog toka epidemije došlo zahvaljujući preduzimanju zaštitnih mera u domovima za stare i bolesne, kao i zbog toga što su mnogi Šveđani na godišnjim odmorima u svojim vikendicama, gde su izolovani. „Više je razloga za sadašnje dobre brojeve, ali kolektivni imunitet svakako nije među njima“, kaže Ejnhorn.

Ona objašnjava da je pogrešan način na koji je Javna zdravstvena agencija došla do procene da je imunitet steklo 40 odsto populacije.

„Manje od polovine tog procenta je zasnovano na pozitivnim testovima na antitela, a ostatak na proceni stručnjaka agencije da postoje delovi imunološkog sistema, za koje se veruje da mogu da stvore imunitet, bez obzira što neko nije bio pozitivan na antitela. „To je pretpostavka koja je naučno neutemeljena“, istakla je Ejnhorn.

Ona je dovela u pitanje i stav stručnjaka Agencije da polaze od pretpostavke da su su svi koji su bili zaraženi korona virusom stekli imunitet i da će on trajati bar šest meseci.

Lekari i naučnici u otvorenom pismu navode da je vladina strategija borbe protiv kovida odvela Švedsku u katastrofu. Smatraju da je nedopustivo što na početku epidemije nisu uvedene neke restrikcije kretanja, što nije naloženo nošenje maski i što se nisu pratili kontakti zaraženih.

Sa 561 umrlim na milion stanovnika Švedska je među prvih šest zemalja u svetu, a po tom kriterijumu je 12 puta manje uspešna od susedne Norveške i deset puta od Finske.

SRBIJA

U Srbiji lekari su pokrenuli inicijativu „Ujedinjeni protiv kovida“ , peticijom su zatražili smenu Kriznog štaba, 

Neformalna grupa okupljena u inicijativi „Ujedinjeni protiv Kovida 19“ zdravstvenih radnika, većinom lekara, specijalista, profesora medicinskih nauka, njih oko 350 objavila je u utorak proglas kojim traži odgovornost zbog naglog pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji, do kojeg je došlo krajem juna. Potpisnici proglasa zahtevaju između ostalog smenu postojećeg Kriznog štaba i izbor novog koji bi činili, kako navode, eksperti sa dokazanim moralnim i stručnim kvalitetima.

OVDE možete pogledati potpisnike.

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je da se ne oseća prijatno zbog zahteva više od 2.000 lekara za smenu članova Kriznog štaba za suzbijanje korona virusa.

Kon, koji je član Kriznog štaba, izjavio je da se ne oseća „baš prijatno“ zbog te inicijative i da poštuje kolege koje su je podržale, naročito one iz prvih redova u kovid ambulantama.

„Ovih 2.000 potpisnika i više ne mogu biti protivnici, oni su ‘ujedinjeni u borbi protiv kovida’. To što se nalazimo u ovoj poziciji, eto desilo se. Jednostavno je takva situacija – neprihvatljiva i mora da se prevaziđe. Ovo jeste borba protiv virusa i kako god me kritikovali zbog toga, nama je neprijatelj virus. Važno je da to shvatimo“, poručio je Kon.

On je odbacio optužbe da su mere prebrzo relaksirane i podsetio da se sa izlaskom iz zatvorenosti počelo 27. aprila, a da je vanredno stanje ukinuto 6. maja, što se pogrešno „doživelo kao kao da je prestala epidemija“.

„Mere nisu bile ukinute, one su bile na snazi. Odgovornost nemedicinskog dela Kriznog štaba ne može da se prihvati za sve. To baš odbacujem. Kakve veze ima virusolog sa tim da li je kontrolisana mera na fudbalskoj utakmici“, upitao je Kon.

Uprkos tome što smatra da je okupljanje velikog broja ljudi na stadionu bilo greška, Kon je istakao da je od 502 slučaja u Beogradu našao jednu potvrdu zaraze kod osobe koja je bila na utakmici, ali je skrenuo pažnju da su u Crnoj Gori našli 12 pozitivnih koji su prisustvovali derbiju u Beogradu.

Daleko veći problem su, kako je rekao, bile proslave i godišnjiuce matura.

„To jasno pokazuju podaci. Svaki drugi slučaj do 25. godina pokazuje da je bio na nekom slavlju. Ni sanjao nisam da su te mature tako popularne“, rekao je Kon i dodao da su na porast broja zaraženih uticala i slavlja posle izbora, ali i skupovi tokom predizborne kampanje, naročito u Novom Pazaru.

On je podsetio da su 1. juna u Beogradu bila svega četiri registrovana slučaja zaraze korona virusom, te da je popuštanje mera bilo nužnost, jer bez toga „prestaje život“.

Kon je rekao da je trenutna situaciju u Beogradu na ivici i lako može da sklizne na pogrešno stranu.

„Imamo drastične probleme. Sada treba da pričamo o sankcijama prema onima koji i dalje ne sprovode mere. Veliki broj lokala, čim su čuli da se stabilizuje stanje, počeli su sa produžavanjem radnog vremena. Poneko napravi slavlje na Kalemegdanu, kao što smo videli u medijima, i niko živ ne reaguje. Postavlja se pitanje šta rade te inspekcije“, rekao je Kon.

Kon je odbacio ocene da je stručni deo Kriznog štaba bio isuviše tih u odnosu na političare i naveo da je lično više puta upozoravao na preteću epidemilošku situaciju, te da jedino može da mu se zameri što je bio na godišnjem odmoru.

On je istakao i važnost komunikacije sa javnošću, navodeći da pojedini članovi Kriznog štaba iz medicinske struke misle da komunikaciju treba bojkotovati, jer razna pitanja novinara doživljavaju kao uvrede.

„Ja smatram da je neophodno neprekidno nastaviti komunikaciju“, rekao je on.

Upitan da li se podaci koji se saopštavaju svakog dana na konferecnijama za novinare Kriznog štaba odnose na testirane u poslednja 24 sata ili obrađene testove u poslednja 24 sata, Kon je rekao da ni on sam „najiskrenije ne zna“.

„Ja u principu počinjem sve više da koristim podatke lolaknih zavoda i Gradskog zavoda za javno zdravlje. Kad se sabiraju pojedinačni rezultati koje izbacuju lokalni zavodi vide se da je to veći broj, jasno da je ono što se saopštava iz baze orijentaciono i da moramo da imamo daleko bolju bazu na koju se oslanjamo“, naveo je Kon.

On je istakao da je važno da se postigne da informacije lokalnih zavoda budu konherentne sa informacijama iz kovid baze, odnosno da pokazuju približno isti trend.

Izvor: Danas/Fonet Danas.rs