Sremska Mitrovica – Nikolić Zorica iz Zasavice II već duže od tri decenije se bavi izradom korpa od pruća. Kada je počinjala najviše je pravila korpe namenjene poljoprivrednim poslovima, a sada mahom ukrasne, namenjene za cveće.
„Sa svojih 16 ili 17 godina sam počela da pravim korpe, samouka sam, naučila sam da ih pravim tako što sam gledala kako moj otac to radi, a kasnije i prvi muž. Bila sam udata u Ribare, tamo sam, što bih ja rekla, izučila zanat pravljenja korpa od pruća, sa tim znanjem sam se drugi put udala i to u Zasavicu, sada već davne 2004. godine. Ovde sam se tom nekom, mom hobiju malo više posvetila. Sada korpe pravim mahom kako bih dopunila kućni budžet, to nije ono čime se ja isključivo bavim, ali nešto para koje zaradim i zahvaljujući tome uvek dobro dođe“, priča četrdesetdevetogodišnja Zorica.
Ona je našla nekoliko saradnika koji njene proizvode dalje prodaju, Zorica kaže za taj deo posla nema ni previše vremena, a nije mu ni vična.
Prodaja doduše, kako priznaje iz godine u godinu je manja, velike porudžbine su sve ređe, jednom do dva puta godišnje traže joj više korpi, 30 do 40 komada.
„Velike korpe najviše idu kada je sezona berbe kukuruza ili nekih drugih poslova u polju, manje korpe idu uglavnom s proleća kada svi kupuju sveće. Pravim i korpe za veš na primer, korpe za pijacu, a jednom prilikom sam pravila i luster, kao i balone za rakiju, mada te stvari baš retko mi traže“, priča dalje Zorica.
Po logici stvari baš te velike korpe ostaju mahom u Zasavici i okolnim selima, dok ukrasne namenjene za cveće se najviše prodaju u gradu.
„Ne bavim se ovim svakodnevno, već po potrebi, odnosno po porudžbini, uglavnom par dana mesečno, mada ja uživam u pletenju korpi i ne bi mi bio problem ni mnogo više da radim“, kaže Zasavčanka.
Od drveta koristi mahom vrbu i divlji bagrem, jer su dovoljno meki da mogu da se saviju i oblikuju, a opet dovoljno i čvrsti.
„Nabavim drvo, pa ga prvo potopim u vodu da odstoji nekoliko dana da omekša, zatim ga sečem i pletem. Nakon pletenja po neku korpu i ofarbam, mada ne često. Nekako, na primer korpe za cveće, žene koje ih kupuju, vole da nisu ofarbana, da deluju što prirodnije“, objašnjava Zorica.
Ona kaže da u okolini ne zna nikog ko se bavi pletenjem korpi od pruća, ali i da generalno tim poslom, hobijem ili zanatom – kako za koga, sve manje ljudi se bavi.
„Zasavčani uglavnom znaju čime se bavim i kupuju korpe, znaju za mene i meštani okolnih sela, pa i dalje, ima mojih korpi od pruća na svim stranama. Ja bih iskrena da budem volela da ih pravim i više, ali videćemo, nema svrhe da ih pravim ako će ostati kod mene“, kaže Zorica i dodaje da se u njenoj porodici niko nije zainteresovao da izuči tehniku pravljenja korpi, ali da polaže nade u unuka koji joj često pravi društvo dok radi, te će ukoliko on kada malo poraste iskaže želju da bi voleo da je nasledi ona vrlo rado njega naučiti svemu što zna.
