Dvadesettrogodišnji Miloš Čupić najmlađi je predsednik u istoriji dugoj preko 130 godina Lovačkog društva “Vojvoda Stojan Čupić” iz Salaša Noćajskog. Ovu funkciju Čupić obavlja odnedavno i izuzetno je ponosan je na nju iz razloga zato što ga je jednoglasno izabralo 28 članova, koliko Društvo i broji.
Lov je ovaj mladi Salaščanin zavoleo još kao dečak. Tu ljubav nasledio je od oca i dede koji su se takođe bavili ovim sportom.
„Prvi put sam išao u lov sa nekih svojih šest godina, bio je to za mene doživljaj koji ću pamtiti celog života i od tada sam, mogu slobodno tako da se izrazim, pravi zaljubljenik u taj sport. Sećam se kako su me lovci nosili preko kanala, jer koliko sam bio mali nisam mogao sam da savladam neke prepreke na terenu, bila je to za mene jedna prava avantura i od tada je nekako za mene sve počelo, tada se u meni rodila ljubav prema lovu”, počinje prisećajući se Čupić.
Za njega lov odavno nije samo nešto čime se bavi s vremena na vreme, nego nešto što ga okupira mnogo više, njegov sport, hobi, način na koji se opušta, nešto u čemu uživa i što mu prija.
“Pored tog nekog mogao bih reći adrenalina koji sam u osetio prvi put kada sam išao u lov, njemu me je privuklo i samo druženje lovaca, ljubav prema prirodi i prema lovačkim psima. To su uvideli i moj otac i deda, ali i njihovi prijatelji lovci koji su me znali voditi sa sobom, pa čak i ako moji nisu sa njima išli. Sa lovcima sam rastao, slušajući njihove anegdote, lovačke priče puno toga sam i naučio, kako o lovu, tako i o samom životu. Naučio sam neke stvari koje mi sada puno koriste, zato verujem da sam nekako i zaslužio mesto predsednika Društva. Član sam podmlatka od 2004. godine, a zvanično lovac sa svim potrebnim dozvolama od 2016. godine”, pirča mladi Salaščanin.
Prve godine kada je i zvanično počeo da lovi postavljen je za blagajnika Društva i to mu je, kako kaže, bio znak koliko poverenja u njega lovci imaju, što je samo potvrđeno ove godine kada je jednoglasno izabran za predsednika Društva.
“O nama lovcima postoje predrasude, ljudi nas mahom doživljavaju kao neke negativce, kao grupu ljudi koja ide i puca u svaku životinju koja se pred nas pojavi, a to je sve samo ne istina. Sve što radimo je smisleno i zakonski uređeno. Radi se po planu i programu, zna se kada je odrstrel, kada lovostaj, šta se, kada i kako lovi. Ima tu dosta toga što neko ko želi biti lovac treba da zna, baš zato i postoji pripravnički staž u trajanju od jedne godine. Ko želi biti lovac mora imati neko predznanje o svemu što lov jeste i što podrazumeva”, objašnjava Čupić, baš zato on ističe da se redovno informiše o svim promenama koje se tiču lova, o zakonskim aktima i raznim drugim regulativama.
Gde god da čuje da u okolini ima hajka, za koju objašnjava da je organizovan lov na primer na lisicu, Miloš je uglavnom tamo, svaki vikend je u lovu, pa nekada čak i radnim danima.
Od malih nogu, nekako uporedo sa lovom, kod njega se javila i ljubav prema engleskim pointerima. Nedavno je odlučio da se upusti u odgoj te vrste pasa. Kupio je za sada samo jedno štene sa kojim je već bio na nekoliko izložbi i ostvario dobre rezultate. Plan je, bar što se pasa tiče, da u nekoj bližoj budućnst pokrene sopstvenu odgajivačnicu.
Lovačko društvo na čijem je čelu, Miloš kaže, da bez lažne skromnosti može da posluži za primer mnogim društvima u okolini.
“Naše Društvo zaista jako dobru funkcioniše, radimo po planu i programu, izlazimo u prirodu, družimo se na lovačkim ručkovima koji su uvek izuzetno veseli. Jedna lepa atmosfera vlada između članova koji se mahom i privatno druže. Ukupno nas ima 28, sa pripravnicima i podmlatkom. Nedavno su nam se priključila tri nova člana i nadam se da će ih u narednom periodu biti više, mada iskren da budem mislim da je to teško ostvarivo. Stari lovci zbog pooštrenih zahteva države polako vraćaju svoja oružja, a uvedena je i zabrana da se deca vode u lov, pa me i to malo zabrinjava. Kako da jedno dete zavoli lov, ako nije kao malo išlo na primer sa ocem da lovi, kao što je to kod mene, ali i kod većine drugh lovaca bio slučaj”, priča Čupić i dodaje da je on svakom ko izrazi zainteresovanost za lov i za članstvo u Društvu spreman da posveti pažnju, da pomogne oko potrebne papirologije, pa i da prenese neko svoje znanje.
