Kada se spoje slobodno vreme i kreativnost uvek može da nastane nešto novo, lepo, korisno i zanimljivo, pa tako spretni prsti dvadesetdvogodišnje Željane Gadžurić iz Noćaja stvaraju razne ukrasne predmete. Malo lepka, konca, boja, drvenih štapića, starih novina, dosta strpljenja i maštovitosti je sasvim dovoljno za mladu Noćajku da sebi ispuni dan.
„Završila sam srednju medicinsku školu, smer za fizioterapeuta, posao u struci na žalost ne mogu da nađem, pa trenutno radim kao pratilac jednom dečaku sa smetnjama u razvoju. On ide u osnovnu školu i moj posao je da sam za to vreme stalno uz njega i da mu ukoliko se ukaže za tim potreba pružim odgovarajuću pomoć. On funkcioniše normalno, ali s vremena na vreme ima napade, tako da sam ja tu da mu pomognem ako se napad desi dok je u školi. S njim provedem oko četiri sata dnevno, pet dana u nedelji, obaveza mi je da sam stalno uz njega, ali to vreme mogu da iskoristim onako kako ja želim. Tako da sam vrlo brzo nakon što sam postala njegov pratilac počela da tražim sebi neku zanimaciju. Bilo je to ove godine pred Uskrs kada mi je prijateljica predložila da pokušamo da izradimo ukrasne korpice od papira, nešto u skladu sa nastupajućim praznikom“, priča Željana.
Na interentu su „ukrale“ tehniku i oprobale se, ali dok je prijateljica skoro, pa odmah odustala, jer nije bila dovoljno strpljiva, Željani se to jako svidelo i prilično je lako savlada način izrade korpica, to je ujedno bio i prvi ukrasni predmet koji je izradila.
„Napravila sam jednu korpicu i dobila puno pozitivnih komentara, ko god da ju je video bila mu je zanimljiva, što me je onako ohrabrilo da napravim još koju, jednu za majku, pa za komšinicu i tako, napravim ja njih dosta, osladilo mi se, bilo mi je baš zanimljivo, a i brzo mi vreme prolazilo u školi, tako da sam ih baš par dana pred Uskrs izložila ispred kuće, s obzirom da sam na glavnom putu i da stalno mojom ulicom neko prolazi rasprodam brzo bukvalno sve što sam napravila“, priča dalje Noćajka.
Nakon Uskrsa počela je da izrađuje i druge predmete, pa su tako nastali razni fenjeri, satovi, lampe, ukrasne flaše sa slavskim motivima.
„Oduvek sam imala strpljenja, što kažu ljudi živaca za tako neke stvari, kao mlađa sećam se da sam dosta crtala, valjda sam uvek nalazila način tu dozu kreativnosti koju posedujem bar na neki način da iskažem. U izradi ukrasnih predmeta sam se baš pronašla, prija me sve to, prosto uživam, jer nemam pritisak da nešto moram da uradim, nego sve po sopstvenoj želji i volji, onako najopuštenije. Gledam koje boje ću kombinovati, koje materijale, šta i kako da uklopim, volim da je sve precizno, čisto, da se na primer ne vidi lepak, da nema vidljivih grešaka, baš se udubim“, nastavlja Željana.
U zavisnosti od predmeta koji izrađuje ili ukrašava dnevno ovom hobiju posveti bar nekoliko minuta, pa su joj, kako kaže kroz smeh, već počeli zamerati njeni bližnji kako nikako ne izlazi iz kuće.
„Neverovatno je koliko uživam, prosto nekada posle škole, gde se već nekoliko sati bavim izradom korpica ili nekih drugih predmeta, kada stignem kući samo nastavim sa istim. Isključim se od svakodnevnice, od možda nekih problema koji me u muče. Volim da se osamim, upalim televizor čisto da ne bih sedela u potpunoj tišini i polako. Ideja uvek ima i na pretek, a ako ih i ponestane tu je uvek internet. Za sada ne ubacujem previše materijala, ali u narednom periodu verovatno hoću. Izrađivala sam na primer korpice, sve dok ih nisam usavršila, onda sam prešla na satove ili na ukrašavanje flaša, kada njih usavršim, verujem da ću preći na nešto drugo, evo već sam počela da prikuplljam šišarke i da osmišljam neke novogodišnje ukrase, ali ima još vremena do tada“, priča Željana.
Od ovog hobija ona i po malo zaradi, nije to velika zarada i ne radi zbog nje, ali joj svakako dobro dođe pri kupovini lepka ili nekih drugih materijala koje koristi.
