Zasadi maline već godinama unazad nisu neuobičajena pojava u Mačvi, ali u njenom severnom delu ipak nisu ni tako česti, pogotovo ne oni koji se prostiru na preko hektar zemlje. Upravo jedan takav pripada tridesetdvogodišnjem Dušanu Uglješiću iz Mačvanske Mitrovice.
Zasad je podignut pre tri godine na površini od 1,3 hektara, što ga čini jednim od najvećih malinjaka vilajeta u ovom delu Mačve.
„Ideju da podignem zasad maline dobio sam od zeta iz Bogatića koji se malinom bavi duži niz godina. Više od godinu dana pre nego što sam se odlučio na taj korak počeo sam da se raspitujem o malini, po malo učio o njoj, kod zeta išao u više navrata da vidim malinu u različitim periodima. Zanimala me je, želeo sam što više da znam, jer ako sam se već opredelio za malinu, onda za mene je bolje da o njoj ipak posedujem neko predznanje”, počinje priču Dušan i napominje da malinjak nije samo njegov, da mu je partner u tom poslu Radoslav Vojinović, na čijoj zemlji je isti i podignut.
Početna ulaganja iznosila su između 15.000 i 20.000 evra, a za sada ni deo od toga nije im se vratio, čak ni subvencije im nisu isplaćene uprkos činjenici da su uredno svu potrebnu dokumentaciju predali pre više od dve godine.
“Zemlje moj partner i ja nismo imali previše i razmišljali smo šta bi moglo da se isplati na toj površini, šta ne traži mehanizaciju, jer je ne posedujemo, koja bi to voćka relativno brzo, da se tako izrazim, mogla da vrati uloženo. Uvek smo se vraćali na malinu, da li je to bio pravi potez, videćemo, za sada nismo previše zadovoljni. Ulaganja je bilo jako puno, posla ima takođe jako puno, upravo zato što ništa nije automatizovano i sve je manuelni rad, plevljenje, prskanje, a da ne pričamo o berbi”, nastavlja Dušan.
Ono što je kod podizanja malinjaka na prvom mestu po važnosti, jesu svakako kvalitetan i pre svega zdrav rasadni materijal, na to se mora, ističe Dušan, zaista obratiti pažnja, jer ima dosta bolesnih malinjaka u Srbiji. Čim je zasad zdrav, može se očekivati i da će plod biti kvalitetan i da će ga biti puno.
“Rasad smo uzeli iz rasadnik na Mačkovom kamenu, mestu negde iznad Krupnja, na oko 1.000 metara nadmorske visine iz jednog od najboljih rasadnika u našoj zemlji i zadovoljni smo i kvaltetom i kvantitetom naših malina, mislim da je to bio pravi potez. Naravno od velikog značaja nam je i sistem za zalivanje kap po kap, koji smo morali da ugradimo”, nastavlja mladi Mačvanin.
Prvu berbu imali su u leto prošle godine, oko 15 ljudi je svaki dan od početka juna do prvih dana jula meseca svakodnevno bralo maline.
“ Kod nas u Mačvi je specifično to da maline prve sazrevaju, 10 do 15 dana ranije nego u ostalom delu zemlje, pa smo tako berbu počeli možda nedelju i koji dan ranije nego ostatak malinara. Berba nije toliko komplikovana, male gajbe, nije na visokom, ali ipak je to leto, sunce, na njivi nema hlada nigde i nije lak posao, ali smo ga uspešno priveli kraju. Ono što jeste bio problem, jeste činjenica da smo startovali sa berbom, a da nismo znali koja će biti otkupna cena malina, pa su tako vlasnici hladnjača počeli otkup sa 120 dinara, pa spustili na 100, da bi na posletku cena bila 80 dinara po kilogramu. Nama da bi se isplatilo ulaganje samo te godine trebalo bi da nam ostane nekih evro po kilogramu, a prošle godine nekada je ostajalo samo 50 dinara po kilograma, tako da prostom matematikom dolazimo do toga da nismo pokrili ni tu jednu godinu, a ne celokupno ulaganje”, objašnjava Dušan.
Ono što je, kako kaže on, donekle popravilo bilans jeste činjenica da je deo malina prodat po većoj ceni, ali u manjim količinama na pijaci, piljarnicama, privatnim licima.
Što se tiče kvaliteta Dušan ističe da je njime bio više nego zadovoljan i da je oko 90% ukupnog roda bio prvoklasan. Prinos je takođe, s obzirom na činjenicu da je to bila prva berba, bio jako dobar.
“Ove godine samo da dođemo do berbe treba nam minimum 2.000 evra, a za berbu neću čak još ni da računam, puno je to para, a pitanje je da li će nam se isplatiti ili nas čeka godina kao prethodna. Ukoliko situacija ne bude nikako bolja, ukoliko cena ne bude pristojna, ova godina može lako da se desi bude poslednja za naš malinjak. Ja volim da se bavim voćarstvom, kada dođem s posla u firmi koja zapošljava 700 ljudi, gde dnevno sa velikim brojem kolega sam u komunikaciji, rad u malinjaku mi više nego prija, nema glasova, buke, ljudi, samo priroda, sunce, zemlja, ali nisam ja u tu priču ušao zbog uživanja, nego ako sam već uložio i to ne samo novac nego i vreme, trud i rad, očekujem da nešto i zaradim”, iskren je Dušan.
