Sremska Mitrovica – Još u nižim razredima osnovne škole Đorđe Belomarković, sada šezdesetogodišnjak iz Zasavice I isticao se na časovima likovnog. Njegovi radovi bili su uvek neuporedivo bolji od drugih, jednostavno išlo mu je od ruke slikanje. Njime se bavio iz hobija godinama različitim intenzitetom, nekada je stvarao više, nekada manje dela, da bi se vremenom orijentisao i na neke druge stvari, koje takođe uključuju krativnost, ali i donose određenu zaradu.
„Sećam se da su svi radovi koje sam naslikao tokom školovanja uglavnom bili izloženi ili u učionicama ili u hodnicima škola, neki su ostajali i kod profesora, pogotovo oni radovi koji su nastali tokom srednjoškolskih dana. Međutim, nakon školovanja nekako prestajem da se bavim umetnošću, zapošljavam se u „Matrozu“ i dok sam tamo radio skoro da ništa nisam naslikao“, priseća se Đorđe.
On se nakon prestanka rada u nekadašnjoj mitrovačkoj fabrici papira ponovo vraća svojoj ljubavi iz mlađih dana. Svoj talenat nikada nije školovao, a veruje da ga je nasledio od ujaka, poznatog slikara Brane Ivankovića, jer osim njega niko u porodici nije bio umetnički nastrojen.
„Sada kada se vratim u prošlost bude mi i žao što nisam išao u neke umetničke škole, što nisam taj moj talenat negovao i iskoristio na najbolji mogući način, završio sam za hemijskog tehničara, zanimanje koje nema nikakvih dodirnih tačaka sa umetnošću, ali eto, to je valjda život, da mi je ova pamet, verovatno bih drugačije neke stvari radio. Voleo sam i još uvek volim da slikam prirodu, motivi iz okruženja su mi najdraži, to je nešto u čemu sam uvek pronalazio inspiraciju i što mi je najviše i išlo od ruke. Priroda, ulje na platnu“, zamišljeno nastavlja Zasavčanin.
Nakon nekog vremena zapošljava se u Specijalnom rezervatu prorode „Zasavica“ i pronalazi način da i pored nedostatka vremena za slikanje na neki način ipak ispolji tu svoju kreativnost, te počinje da se bavi izradom suvenira, koje prodaje preko udruženja „Zelena Zasavica“ , osnovanog pre petnaestak godina.
„Puno slika sam izradio u periodu posle „Matorza“, imao sam i vremena i inspiracije i dosta lepih slika sam tada naslikao i uspeo da prodam, pa tako je jedna stigla čak i u Štokholmu u Švedskoj, ima ih u drugim krajevima Evrope, ali i Srbije. Najteže mi je bilo sa Italijanima naći zajednički jezik, teški su na parama i nikako nismo mogli da se dogovorimo oko cene. Sećam se bili su kod jednog prijatelja u selu i on ih doveo kod mene, seli smo da pregovaramo oko cene i uz pregovore polako pijuckali, međutim shvatim ja u jednom trenutku da ćemo se ponapijati i da onda od prodaje nema ništa, pa uzmem čašu rakije i izručim na sliku, razmažem rakiju rukom i pokažem je da vide da je čista i da boje stoje tamo gde sam ih ja četkicama stavio, tek tada su izvadili pare“, kroz smeh priča Đorđe i dodaje da je sa njima još i dobro prošao, jer se dešavalo da mu za slike neki nikada ni ne plate.
Suvenire je počeo da izrađuje pre nekoliko godina, kada su Specijalni rezervat prirode Zasavica počele da obilaze organizovane ekskurzije.
„Prvo sam pravio drvene suvenire, rezao jasenovo drvo koje dobro uglačam, pa na njemu onda slikam razne motive, naravno vezane za rezervat. Nekada je to išlo dosta sporo, jer dok nađem odgovarajuće drvo, pošto mora biti jasen, pa dok sve iscrtam, prođe dosta vremena, ali sada to ide dosta brže. Posle drveta sam prešao na gips, isklešem figuru u gipsu, napravim kalup i farbam. Radio sam i male barske čamčiće, izrežem dasku na milimetar debljine i od toga ih pravim, crtam i na šoljama i do sada sam ih iscrtao oko 5.000 za ovih 4, 5 godina. Njih kada radim uglavnom poređam tridesetak u jedan red i onda jednom bojom iscrtam svaku, pa zatim drugom bojom i tako dok sve ne završim. Oslikavam i staklene flaše , a počeo sam i da izrađujem minijaturne figurice i makete i mogu da kažem da sam najponosniji na maketu kule u rezervatu koju sam uradio u razmeri 1:100, što ima kula u Zasavici ima i moja. Godinu dana mi je trebalo da je završim, jer sam je radio povremeno, kada uhvatim vremena, bila je prilično zahtevna“, objašnjava Đorđe.
On iskreno kaže da bi voleo više vremena da posveti maketama, ali i slikanju i nada se da će u budućnosti imati više vremena da radi nešto samo za svoju dušu.
