Cvetna nedelja posvećena je uspomeni na poslednji, carski ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, gde je dočekan kao car uz klicanje naroda i dece: „Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, car Izrailjev“.
Svedočanstva ο praznovanju Cvetne nedelje imamo iz IV veka, jer ga je podrobno opisala poklonica Eterija iz IV veka. Iz Tipika Velike carigradske crkve (ΙΧ-Χ vek) saznaje se da je i kroz Carigrad, kao i kroz Jerusalim, išla litija sa grančicama, kao i danas u svim Pravoslavnim hramovima sveta. Osvećenje grančica, kao znamenja pobede i vaskrsenja, biva na Cveti, na jutrenju posle pročitanog 50. psalma.
Na Cveti, kao i na ostale Gospodnje praznike, izostavlja se vaskrsna služba i peva se samo služba praznika. Na jutrenju se čita Slovo Sv. Andreja Кritskog i peva se Кanon Кosme, Episkopa majumskog.
Narodni običaji
U Cvetnoj nedelji vaskršnjeg posta, svakog dana devojčice i devojke odlaze na livade i beru poljsko cveće, kojim kite kuće i dvorišne zgrade sa spoljne strane. Najčešće se kiti margaretom i krasuljkom. Negde se devojke opasuju vrbovim prućem, a momci mladom koprivom.
U Кupreškom polju u jednom od dana Cvetne nedelje, žene uberu onoliko krasuljka koliko ima ukućana, pa zadenu cveće uveče kod vrata. Ubrano cveće se ne unosi u kuću.
