Sremska Mitrovica – U sremskomitrovačkoj Gradskoj kući početkom septembra, povodom obeležavanja 104. godišnjice od bitke na Legetu, održana je svečanost na kojoj su uručene zahvalnice Otadžbine i značke vojnicima sa teritorije Srema i severne Mačve koji su, u proteklom periodu, dobrovoljno služili vojni rok sa oružjem.
U prisustvu predstavnika svih sremskih opština ukupno je dodeljeno 250 zahvalnica pripadnicima oba pola , a među njima našli su se i Salaščani Miloš Tufegdžić i Nikola Aćimović.
Ispred lokalne samouprave Grada Sremska Mitrovica svečanosti je prisustvovao i okupljenima se obratio Tomislav Janković, predsednik gradske Skupštine. On je rekao da je služenje vojnog roka velika čast za svakog pojedinca i izrazio zahvalnost Vojsci Srbije na dobroj saradnji, kao i na priređenoj svečanosti
“Oduvek su građani Srema i Mačve imali veliko poštovanje prema Vojsci Srbije, danas je prisutan veliki broj mladih momaka i devojaka koji su se u prethodne četiri godine prijavili da dobrovoljno služe vojni rok. Kroz ovu svečanost želimo da im ukažemo posebno poštovanje, jer oni su primer kako mladi treba da se odgovorno ponašaju prema svojoj zemlji i prema sebi samima. Posle dužeg niza godina organizujemo jednu ovaku svečanost, 250 ljudi nije malo, sa njima se podiže borbena gotovost naših oružanih snaga i to je ono što su oni uradili za svoju zemlju, a indvidualno unapredili su sopstvene psiho – fizičke sposobnosti. Na ove ljude mi možemo uvek da računamo u slučaju nekih vanrednih situacija”, rekao je Janković.
On je dodao da mu je posebno drago što je jedan broj dobrovoljaca nakon odsluženog vojnog roka našao angažovanje u Vojsci Srbije i MUP-u.
Nakon predsednika Skupštine Jankovića okupljenima se obratio i potpukovnik Zoran Lemal, načelnik Regionalnog centra Ministarstva odbrane koji pokriva teritoriju sedam opština, odnosno ceo Srem: Sremsku Mitrovicu, Šid, Inđiju, Pećince, Irig, Rumu i Staru Pazovu.
“Od uvođenja dobrovoljnog služenja vojnog roka početkom 2011. godine, Regionalni centar Sremska Mitrovica je na služenje vojnog roka uputio više od 250 devojaka i mladića sa teritorije celog Srema. Svi oni su uspešno izvršili vojničku obuku i vratili se svojim porodicima”, rekao je potpukovnik Lemal.
Služenje vojnog roka je i za Miloša Tufegdžića i Nikolu Aćimovića bilo jedno nezaboravno iskustvo.
„Odrastao sam u porodici u kojoj su svi voleli vojsku. Moj prandeda je bio u kraljevoj gardi, tata u Titovoj, a i brat je bio gardista, međutim kada je došlo vreme da ja idem u vojsku, nažalost vojni rok je bio ukinut, odnosno služenje istog nije bilo obavezno. Nisam hteo da budem prvi u familji koji neće služiti vojsku i osim toga što volim vojsku to je bio glavni razlog zašto sam se ja prijavio da dobrovoljno služim vojni rok, a razmišljao sam da tu možda mogu naći sebi posao i graditi karijeru“, priča Miloš.
On je na svoj poziv u vojsku čekao čak dve godine.
„Kada je poziv konačno stigao sve što sam u tom trentku radio ostavio sam po strani i 2013. godine u septembru mesecu sam otišao da odslužim vojni rok. Mislim da je šteta što je ukinuta ta obaveza, jer svaki mlad čovek bi po mom mišljenju trebao da ode u vojsku. Pre svega vojska te nauči dobrom i lepom ponašanju, nauči te da poštuješ autoritet, a natera te i da shvatiš koliko su neke stvari u životu vredne, a kako ih olako shvatamo ili uzimamo zdravo za gotovo. Dobiješ litru vode za ceo dan, a neko od tvojih kolega svoju zaboravi, pa i tu litru deliš. Shvatiš da na primer ne možeš da se istuširaš kad god poželiš, da ne možeš da biraš šta ćeš jesti kao kod kuće, nego jedeš ono što ti serviraju. Shvatiš da ne ceniš puno toga. Dosta stvari i naučiš, vojno se osposobiš, a takođe upoznaš i veliki broj ljudi iz cele Srbije koje i sklopiš nova prijateljstva“, nastavlja Mloš.
Za njega su, kako kaže, tri meseca koliko je služio vojni rok proletela jako brzo.
„Vojska je za mene bila jedno jako lepo i interesantno iskustvo“, završava Miloš.
Sa njim se složio i Nikola, on je u vojni rok služio 2015. godine.
„Posle vojske jednostavno sam se osećao drugačije. Mislim da sam tamo dosta sazreo i očvrsnu, počeo sam razmišljati o nekim stvarima o kojima ranije nisam vodio previše pažnje. Ono što je na mene definitivno ostavilo najjači utisak jeste sam čin polaganja zakletve, osećaj je bio neverovatan, a pored toga prijateljstva tamo sklopljena mislim da su do kraja života“, kaže Nikola.
On dodaje da bi svakom mladom čoveku preporučio da osluži vojsku, jer takvo iskustvo za njega je neponovljivo i u velikoj meri zna da promeni čoveka na bolje.
