Udruženje penzionera Salaš Noćajski osnovao je u martu mesecu 2015. godine Zoran Dostanić. Trenutno ono broji oko četrdeset aktivnih članova.

“Čuo sam da penzioneri organizuju svoja udruženja po selima i došao sam na ideju da bi i mi Salaščani koji smo u penziji mogli isto da uradimo, što smo na kraju pre više od dve godine i učinili”, počinje priču Zoran.

Ideja je bila, kako objašnjava, okupiti one najstarije, organizovati druženja, a pokušati i izboriti se za određena prava penzionera, ostvariti neku korist.

“Salaš je kultivizovan, ima dosta obrazovanog sveta, dosta ljudi koji su radili u raznim firmama, koji su svoje penzije stekli pošteno. Ima dosta i poljoprivrednih penzionera i jednostavno mislim da ideja nije bila loša”, nastavlja Zoran.

Aktivnosti koje Udruženje realizuje se razne, od onih koje imaju za cilj da pomognu penzionerima u određenim situacijama do aktivnosti zabavnog i edukativnog karaktera.

Zoran Dostanić

“Najsirmomašniji naši penzioneri preko Udruženja dobijaju deo ogreva za zimu, to nam je jedna jako bitna aktivnost, jer moramo brinuti o svim našim članovima i pomoći onima kojima pomoć treba. Pored toga obezbeđujemo članovima i neke druge pogodnosti, zatim realizujemo razna druženja, putovanja, kako samostalno, tako i sa drugim udruženjima”, priča Zoran.

Prostorije Udruženja nalaze se odmah do seoskog Doma kulture. Te prostorije im je na korišćenje dala Mesna zajednica Salaš Noćajski. U njima nekoliko puta nedeljno zajedno piju kafu,igraju šah, tu organizuju svoje proslave, druženja, sastanke.

“Naše prostorije su prilično skromne, ali nama ni ne treba neki luksuz, važno je da nam je čisto i toplo preko zime, tu je u blizini pošta, apoteka, ambulanta i penzioneri možda i zbog toga svraćaju ovde baš često. Malo se ugreju, popričaju, obave neke poslove. Kod nas uvek ima nešto novo da se čuje, da se prokomentariše, dosta se šalimo i zaista se lepo družimo”, priča ovaj penzioner.

On dodaje da je Udruženje prošle godine organizovalo nekoliko putovanja. Prvo od njih jeste u februaru mesecu kada su penzioneri imali priliku da obiđu “Kobasicijadu” u Turiji, zatim su u martu obilazili fruškogorske manastire i Vrdnik, a nešto kasnije i Mokru Goru i Drvengrad. Na jesen su posetili Rakovicu i Avalu.

“Na žalost, malo poznajemo Srbiju, naša zemlja je toliko divna i toliko toga ima da pokaže i šteta je da ne vidimo sve njene lepote. Dok smo radili možda nismo imali dovoljno vremena da je proputujemo i posetimo neke njene znamenitosti, sada kada smo penzioneri pravo je vreme za to”, priča Zoran.

Novo druženje zakazali su za 8. mart kada su organizovali jednu večeru i druženje uz muziku, a sve dame iz Udruženja dobile su simbolične poklone. To je bila prilika, kaže Zoran, da počnu kovati planove za neko novo putovanje.

“Nekako nam je najbitnije to druženje, penzioneri često imaju višak vremena, pa gledamo da to vreme provedemo kvalitetno”, objašnjava Salaščanin.

On i predsednik noćajskog udruženja nedavno su sa još nekoliko predstavnika iz Gradskog udruženja penzionera Sremska Mitrovica učestvovali na Olimpijadi penzionera u Vrnjačkoj banji.

“Utisci su bili sjajni, a ni dobri rezultati nisu izostali”, kratko kaže Zoran.

Udruženje penzionera Salaš Noćajski je mesno udruruženje, pri Gradskom udruženju penzionera Sremska Mitrovica. Pored Salaščana u severnoj Mačvi još samo Noćajci okupljaju penzionere u udruženju.

U Salašu, prema poslednjim podacima sa kojima barata Zoran, ima 245 penzionera.

“Postojimo već da ne kažem tri godine, ali još malo biće i toliko, mislim da ljudi u selu znaju za Udruženje, ali eto ako ima neko ko ne zna, a želeo bi da nam se pridruži, naša vrata su mu otvorena. Trenutno nas ima oko četrdeset i to je sasvim korektna brojka”, kaže Zoran i kroz osmeh napominje da u Udruženju ima više žena.

Članarina na godišnjem nivou iznosi simboličnih 300 dinara.